Savez komunističke omladine Jugoslavije

Savez komunističke omladine Jugoslavije srdačno čestita Dan pobede nad fašizmom!

Na tlu kontinentalne Evrope NOVJ, je izuzimajući herojsku Crvenu armiju, bila najjača članica Antifašističke koalicije. Ona je bila osobena po mnogo čemu, između ostalog i po tome što nije stvorena kroz pokret otpora već je ponikla u masovnom narodnom ustanku s komunistima na čelu koji je faktički stvorio drugi front u Evropi. Aktuelna vlast gotovo sa prezirom pokušava da sakrije istinu o slavnoj i herojskoj antifašističkoj borbi koju su predvodili komunisti i kojoj se divio ceo svet. Ona na sve načine pokušava da antifašistički otpor prikaže kao uzaludno žrtvovanje i rehabilituje snage koje su sramno izgubile rat. Pokušava se prikriti istorijska činjenica da su jedini pravi patrioti, u toku Drugog svetskog rata, na ovim prostorima bili komunisti koji su se stavili na čelo oslobodilačkog pokreta i naroda koji nije želeo da se preda drskom i surovom nacističkom okupatoru. Mi se spravom ponosimo herojskim otporom koji su naši narodi predvođeni KPJ iskazali u borbi sa neprijateljem. Vaspitavajući se na slobodarskim i borbenim tradicijama NOR-a i socijalističke revolucije, mi ćemo kao i do sada nepokolebljivo štititi i razvijati vrednosti koje su uz ogromne žrtve, stvarale generacije naših slavnih predaka. Iskreni antifašisti nikada neće zaboraviti istorijsku činjenicu da su našu zemlju oslobodili partizani predvođeni komunistima uz nesebičnu bratsku pomoć Crvene Armije, vojske Prve zemlje socijalizma, slavnog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. Nikada neće, svi iskreni antifašisti i rodoljubi, zaboraviti i to da je oslobobodilačka borba bila istovremeno i socijalistička revolucija koja je uspešno trijumfovala i nakon koje je izgrađeno pravednije drušvo i bolja budućnost. Nikada ne smemo zaboraviti pale borce za oslobođenje i moramo slediti njihov herojski primer kako se treba boriti protiv okupatora i tiranije. Razlog više je taj što se fašizam u raznim svojim oblicima povampirio i danas i pokušava da zatre sve što je progesivno i humano. Međutim, fašizam je već jednom poražen, najviše zahvaljujući komunistima i SSSR,a porazićemo ga opet na isti način na koji su to uradili naši očevi i dedovi.

Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) 1.maj dan međunarodne solidarnosti radničke klase obeležili su polaganjem venca na grob istaknutog marksiste Dimitrija Tucovića na Trgu Slavija u Beogradu. Tom prilikom članovima NKPJ i SKOJ obratio se generalni sekretar Partije drug Branko Kitanović. On je u kratkom govoru podsetio na značaj 1.maja kao dana međunarodne radničke solidarnosti. Osvrnuo se i na aktuelni politički trenutak u zemlji kritikujući sramno potpisivanje Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju imperijalističkoj tamnici naroda Evropskoj uniji i reakcionarni izborni zakon u Srbiji koji ima za cilj da spreči pojavljivanje na izborima autentičnih radničkih i narodnih predstavnika – komunista. Nakon polaganja venca članovi NKPJ i SKOJ obeležavanje 1.maja nastavili su u sedištu Partije u Nemanjinoj. Petnaestak članova SKOJ, posle završetka manifestacije u sedištu Partije, organizovano je krenulo ka Trgu Marksa i Engelsa na Prvomajski protest Saveza samostalnih sindikata Srbije. Skojevci su radnicima delili Prvomajski letak, Glasnik SKOJ i nalepnice NKPJ i SKOJ. Članovi sindikata su aplauzima pozdravili pojavljivanje aktivista SKOJ na protestu i veoma rado su pristupili razmenjivanju materijala sa omladincima NKPJ. Radnici su sa oduševljenjem pozdravljali crveni barjak NKPJ. U jednom trenutku dvojica skojevaca su se probila do same bine praćeni povicima odobravanja okupljenih i razvili crvenu partijsku zastavu. Ta simbolika se nije svidela rukovodstvu SSSS pa su na mlade komuniste poslati redari a sa bine je usledio zahtev da se sa skupa uklone komunistička i ostala ideološka obeležja. Razlog za nervozu i nezadovoljstvo rukovodstva SSSS bio je taj što je desetak minuta ranije od strane radnika bio izviždan i faktički oteran sa protesta predsednik Srbije Boris Tadić koga lideri SSSS očito vide kao svog “partnera”. Posle kraćeg guranja sa redarima aktivisti SKOJ su se vratili do svoje grupe dočekani aplauzom i povicima odobravanja. Zahtev rukovodstva SSSS da se uklone komunistička obeležja nije uvažen.

Sekretarijat SKOJ-a:Prvomajski proglas Saveza komunističke omladine Jugoslavije
1. maj 2008 . god.

Radničkoj klasi, inteligenciji, poljoprivrednicima, penzionerima, ženama, studentima, učenicima, srdačno čestitamo Prvi maj - dan međunarodne solidarnosti trudbenika sveta!

Prvi maj 2008. radnička klasa Srbije dočekuje u veoma teškim i sudbonosnim okolnostima. Rasprodata je u bescenje stranom i domaćem kapitalu gotovo celokupna privreda koju su krvlju i znojem decenijama gradili naši preci i mi sami. Na doboš se prodaju naša prirodna bogatstva. Ogromna većina stanovništva pretvara se u faktičke najamne radnike i bezemljaše stranih i domaćih kapitalista. Oko 40 hiljada firmi je u stečaju. Preko 50 odsto radno sposobnog stanovništva ne radi. Zatvoreno je više od 60 odsto industrijskih i rudarskih kapaciteta. Novopečeni tajkuni koji gule kožu sa leđa svojih zaposlenih radnike i radnice nazivaju “lenjim”. Vlade se smenjuju na vlasti ali svaka od njih sprovodi neoliberalni koncept koji radničku klasu u Srbiji čini još siromašnijom. Multinacionalne kompanije ne grade nove proizvodne kapacitete već koriste postojeće pokušavajući da ih što više eksploatišu a zaposlenima da daju što manje plate. Neoliberalni političari cinično demagoški poručuju da je loše plaćen posao bolji od nemanja posla. Isti ti neoliberalni političari imaju stotine hiljada i milione evra na svojim računima. Štite interese pljačkaškog stranog i domaćeg kapitala. Kompanije koje su još uvek u državnom vlasništvu sistematski se uništavaju i ništa se ne radi na njihovoj modernizaciji kako bi bile predate u ruke stranog ili domaćeg kapitala za što manje pare. Za sistematsko pljačkanje državne i društvene imovine pojedinci uzimaju procenat dok radnička klasa gladuje i nastavlja se vrtoglavo zaduživanje zemlje u inostranstvu. Danas državni dug prevazilazi 20 milijardi dolara, što iznosi oko 75 odsto nacionalnog dohotka. Uništene su domaće banke. Primena Bolonjske deklaracije razorila je naš školski sistem. Sistematski se uništavaju društvena poljoprivredna gazdinstva, seoske zadruge i mali seoski posedi. Stvaraju se ogromne poljoprivredne latifundije od više desetina hiljada hektara, na kojima novopečeni zemljoposednici pretvaraju seljake u svoje najamne radnike. Gotovo sva informativna sredstva su direktno ili indirektno u rukama stranog kapitala. Nameće nam se kolonijalna «kultura». Glavni neprijatelji radničke klase danas su strani i domaći kapitalisti koji uz pomoć sebi naklonjenih političara svim silama nastoje da razbiju jedinstvo proletarijata Srbije kako bi ga pretvorili u jeftinu najamnu radnu snagu. Naša snaga leži u našoj brojnosti i spremnosti da se suprotstavimo nepravdi. Ako je radnička klasa ujedinjena i solidarna nikada je njeni neprijatelji neće uspeti razjediniti i posvađati.

Sekretarijat SKOJ-a:Ne pridruživanju tamnici naroda EU
29. april 2008 . god.

Deo Vlade Srbije potpisao je u Luksemburgu sraman sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.Tim činom potpisinici sporazuma doborovoljno prihvataju imperijalističku okupaciju Kosova i Metohije, odnosno njegovu "nezavisnost". Vodeće zemlje EU priznale su jednostrano proglašenje "nezavisnosti" Kosova i zajedno sa NATO učestvovale u imperijalističkoj agresiji na SR Jugoslaviju.

Slobodoljubivi narodi sveta nikada neæe zaboraviti drske imperijalistièke agresije koje su u savezništvu Evropska unija i Sjedinjene Američke Države počinile protiv Iraka, Avganistana i još nekih zemalja.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) odbacuje potpisani sprorazum i smatra da Srbiji nije mesto u EU, imperijalističkoj tvorevini i tamnici naroda pravljenoj u interesu krupnog kapitala. Srbija u EU ne bi bila punopravni član, već izvor jeftine radne snage i visoko obrazovanih kadrova.

Perspektive koju nude komunisti nije Evropa ujedinjena na kapitalističkim osnovama, već je to ujedinjena socijalistička Evropa u kojoj će u miru i slozi živeti svi evropski narodi i u kojoj neće biti eksploatacije tuđeg rada i tlačenja naroda koje postoji u imperijalističkoj EU. Samo na taj način Evropa može krenuti putem celovitog ostvarenja principa samoopredeljenja naroda, ravnopravne saradnje, mira, bezbednosti, socijalne pravde, istinske demokratije i poštovanja prava ličnosti i kolektiva.

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) smatra da je potpisivanje od strane Borisa Tadića i Božidara Đelića Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji nacionalna izdaja. Tim činom se potpisnici sporazuma dobrovoljno odriču od Kosova i Metohije, odnosno prihvataju njegovu "nezavisnost".

Ovakav potez čelnika Demokratske stranke ravan je, čak i gori, od potpisa vlade Cvetković-Maček sa jedne, i Hitlera i Ribentropa, s druge strane, kojim je Kraljevina Jugoslavija pristupila fašističkom Trojnom paktu. Razume se, i sudbina sporazuma i njegovih potpisnika biće ista kao i sudbina Trojnog pakta, Cvetkovića i Mačeka. I ovog puta, nema sumnje, Srbija će izdajnike staviti na stub srama i strpati u grobnicu prošlosti.

Sekretarijat SKOJ-a:Haški tribunal-instrument imperijalističke nepravde
5. april 2008 . god.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) osuđuje odluku imperijalističkog Haškog tribunala kojom je oslobođen jedan od vođa terorističke organizacije OVK osvedočeni ratni zločinac Ramuš Haradinaj. Ovim licemernim aktom Haški tribunal potpuno opovrgava proklamovanu nepristrasnost i objektivnost i manifestuje politiku dvostrukih aršina tako tipičnu za imperijaliste. Presuda pokazuje da se pripadnici terorističke organizacije OVK amnestiraju od zločina koje su počinili što jasno ukazuje da zapadni moćnici na taj način nagrađuju njenu proimperijalističku orijentaciju. Uostalom, OVK je formirana, obučavana i naoružavana od strane zapadnih imperijalista i borila se za njihove hegemonističke ciljeve, odnosno za okupaciju Kosova i Metohije. SKOJ je za kažnjavanje svih počinilaca zločina nastalih tokom ratova na prostoru bivše SFRJ, međutim smatra da prvo treba suditi najvećim ratnim zločinicima, zapadnim imperijalistima a da imperijalistički Haški sud treba raspustiti.

U petak 4. aprila u organizaciji Svetske federacije demokratske omladine (WFDY) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), podmlatka Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ), održana je velika balkanska anti-NATO akcija. Prvo je u sedištu NKPJ održana konferencija za novinare na kojoj su govorili Marijan Kubik, zamenik prvog sekretara SKOJ-a i Gogon Eleni iz Komunističke omladine Grčke (KNE). Drug Kubik je upoznao prisutne sa razlogom organizovanja akcije “Za mir na Balkanu, protiv NATO baza i imperijalizma”. On je objasnio da je manifestacija, koja je pored Beograda održana i u Zagrebu (organizator Socijalistički omladinski savez) i Bukureštu ( organizator Socijalistička omladinska alijansa), upriličena zbog restauracije kapitalizma u nekim zemljama Balkana, problema sa kojima se suočavaju mladi, imperijalističke secesije južne srpske pokrajine, prekrajanje balkanskih granica i produbljivanja nacionalnih konflikata na Balkanu. Mladi komunisti odlučili su se da protestuju i protiv NATO samita u Rumuniji i sve intenzivnijeg prisustva te vojne alijanse na regionu. Drugarica Eleni naglasila je da je osnovni cilj NATO da u regionu postavi vlade lojalne njegovim ciljevima. “Njihov cilj je krupan biznis, proširenje tržišta i zato im je potrebna vojna sila i zato menjaju granice”, istakla je Gogon Eleni. Nakon konferencije za novinare aktivisti SKOJ-a i predstavnici WFDY iz šest zemalja, ukupno njih 22, održali su anti-NATO miting na Trgu Slavija kod spomenika Dimitriju Tucoviću. Prisutnima, koji su noslili zastave NKPJ i srpske trobojke sa petokrakom obratili su se Portugalac Tiago Vieira, generalni sekretar WFDY i Igor Petrović, clan Sekretarijata SKOJ. Učesnici protesta su raširili veliki transparent na kome je pisalo “Za mir na Balkanu, protiv NATO baza i imperijalizma”. Mladi komunisti su pokušali da se prošetaju do ambasade Sjedinjenih Americkih Država u ulici Kneza Miloša ali im policija, obučena u uniforme za intervenciju, to nije dozvolila uz pretnju da će ako to pokušaju “biti uhapšeni a protiv njih podnete krivične prijave”. Mladi komunisti ipak nisu želeli da odustanu od svoje namere pa je policija ipak pristala na šetnju ulicom Kralja Milana međutim nije dozvolila dalje kretanje od parka kod Studentskog kulturnog centra. Pošto su obišli spomenik Kosti Abraševiću koji se nalazi u tom parku mladi komunisti su se uputili ka sedištu NKPJ u Nemanjinoj gde je održana tribina o NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Nakon šetnje Beogradom u pratnji svojih domaćina iz SKOJ predstavnici WFDY su se autobusom uputili ka Zagrebu kako bi zajedno sa svojim domaćinima iz Socijalističkog omladinskog saveza (SOS) izrazili protest zbog posete američkog predsednika Džordža Buša Hrvatskoj. U delegaciji WFDY su se nalazili predstavnici Komunističke omladine Grčke (KNE), Demokratske omladine Kipra (EDON), omladine Turske komunističke partije (YTKP), Omladinskog levičarskog fronta-Saveza komunističke omladine Mađarske, Komunističke omladine Portugala (JCP) i Mladih komunista Italije (GC).

Svetska federacija demokratske omladine (WFDY), čiji je SKOJ punopravni član, organizuje veliku Balkansku ANTI-NATO akciju solidarnosti u periodu od 3. do 6. aprila.

U akciji učestvuju članovi WFDY iz Evrope, u prvom redu predstavnici bratskih komunističkih organizacija iz Grčke, Kipra, Portugalije, Mađarske, itd.

Akcija će se održati u četiri grada-Solunu (3.april), Beogradu (4.april) , Zagrebu (5.april) i Bukureštu (6.april).

Akcija se održava kao odgovor na NATO samit koji će se održati u susednoj Rumuniji.

Organizatori akcije pored Svetske federacije demokratske omladine su: u Srbiji Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), u Hrvatskoj Organizacija mladih „SOS“ i u Rumunija Socijalistička omladina Rumunije.

Glavne teme biće restauracija kapitalizma na Balkanu i problemi mladih, imperijalistička secesija južne srpske pokrajine, imperijalističko prekrajanje balkanskih granica i produbljivanje nacionalnih konflikata na Balkanu, NATO samit u Rumuniji i sve jače vojno prisustvo NATO-a na Balkanu, jačanje antikomunističke propagande i odgovor omladine i balkanskih progresivnih snaga i druge teme od važnosti za Balkan i prava mladih.

Program dešavanja u Beogradu:
11:00   Konferencija za štampu u Sali „Novi svet“, Nemanjina 34, treči sprat
12:00   Miting na trgu Dimitrija Tucovića
15:30   Tribina „Opasnost od imperijalističkih promena granica na Balkanu i odlučan odgovor mladih na Balkanu“ posle čega sledi dokumentarni film o NATO agresiji protiv SRJ 1999. godine

Sekretarijat SKOJ-a:Za jedinstveni izborni front komunista, ant imperijalista i patriota
17. mart 2008 . god.

Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, sprovedenog uz sponzorstvo i podršku zapadnog imperijalizma na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, građani Srbije će 11.maja glasati na parlamentarnim izborima. Brojne nesuglasice među neoliberalnim partijama dovele su do kraja njihove Vlade. Predstojeći parlamentarni izbori pokazaće još jednom surovu realnost o kojoj je govorio Karl Marks da eksploatatori ugnjetavanima dozvoljavaju da jednom u nekoliko godina rešavaju koji će ih predstavnik ugnjetačke klase u parlamentu predstavljati i tlačiti. U tom smislu u Srbiji je još uvek na snazi jedan od najreakcionarnijih izbornih zakona u svetu čiji je zadatak da onemogući izlazak na izbore autentičnih predstavnika radničke klase. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) zahteva odlučan odgovor svih progresivnih levih snaga radi stvaranja jedinstvenog fronta koji će se odupreti buržoaskoj tiraniji i samovolji. Takav front treba da oforme komunisti, anti-imperijalisti i patrioti koji ćæe dići svoj glas protiv imperijalizma i pljačkaškog kapitalizma. Samo ujedinjeni donećemo istinsku slobodu radničkoj klasi i našem narodu! Buržoazija pripada prošlosti! Napred u socijalizam! Za socijalizam, do pobede!

Sekretarijat SKOJ-a:Proleteri svih zemalja ujedinite se-Manifest za XXI vek, 160 godina Manifesta komunističke partije
21. februar 2008 . god.

Manifest komunističke partije, prvi put objavljen 21. februara 1848., predstavlja jedan od najuticajnijih svetskih političkih traktata. Iniciran od strane Komunističkog saveza i napisan od strane osnivača teorije komunizma Karla Marksa i Fridriha Engelsa, postavio je ciljeve i program Saveza. Bio je to početak svetskog komunističkog pokreta koji vodi stalnu i nepokolebljivu borbu za izgradnju besklasnog socijalističkog društva. Veličina Manifesta KP i drugih genijalnih dela klasika marksizma-lenjinizma leži u tome što oni nikada ne gube svoju savremenost i aktuelnost, što oni daju borbeno oružje koje nikada ne otupljuje, nikada ne rđa i ne gubi snagu svog udarca. Manifest KP, poput drugih genijalnih dela klasika marksizma-lenjinizma, je velika zbirka humanističkih ideja i stalni poziv svim ljudima za aktivno učešće u projektovanju i građenju društva bez klasa i ekspoatacije, ovde i sada! Klasična dela Marksa, Englesa, Lenjina, Staljina, dopunjena i nadograđena delima Mao Ce Tunga, Kim Il Sunga, Ho Ši Mina i Fidela Kastra predstvaljau ne samo veliko nasleđe već daju i mnoge praktične i teorijske lekcije svim komunistima. Komunizam izaziva gnev antikomunističkog zapada nemilosrdnim razgolićavanjem suštine kapitalističkog poretka-eksploatacije čoveka od stane čoveka i otktivanjem jednostavne istine: da čovek koji radi za drugoga i zavisi od drugoga ne može biti slobodan i ravnopravan, pa ma šta o slobodi i ljudskim pravima pisalo u ustavima i zakonima kapitalistièkih zemalja. To što se u kapitalizmu vremenom uz more prolivene krvi mnogo toga izmenilo, što je manje zloupotrebe dečije radne snege, što je nekadašnje ropsko 18-časovno radno vreme skraćeno i što su uslovi života poboljšani ne znaèi da je kapitalizam izmenio svoju eksloatatorsku prirodu. Antikomunistima, braniocima kapitalizma, bilo bi znatno lakše da je Marks i njegovi nastavljači oklevetali kapitalizam. Njima probleme zadaje to što su oni osvetlili anatomiju anatomiju i fizionomiju kapitalističke eksploatacije. Uprkos svim naporima njegovih protivnika, marksizam je danas očuvao svoju punu validnost, i kao precizna analiza današnjeg društva i kao borbeni program za njegovu promenu. Može biti samo da se ovaj ili onaj detalj promenio, ali fundamentalne ideje Manifesta Komunističke Partije su i danas relevantne kao što su bile kada su prvi put napisane. Veliki talas revolucija koji je proizašao iz Oktobarske Revolucije 1917. uticao je na čitavu planetu. Danas socijalizam izgrađuje milijarda i po ljudi a progresivna rukovodstva preuzimaju vlast u Latiinskoj Americi. Talasi nove revolucije uskoro će zahvatiti planetu. Pobeda radničke klase u bilo kojoj značajnoj zemlji brzo vodi zbacivanju kapitalizma u jednoj za drugom zemljom, postavljajući temelje uspostavljanju novog sveta. "Komunisti odbijaju s prezirom da kriju svoje poglede i namere. Oni izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem čitavog dosadašnjeg društvenog poretka. Neka vladajuće klase drhte pred komunističkom revolucijom. U njoj proleteri nemaju šta da izgube sem svojih okova, a dobice čitav svet." (Manifest KP)

Sekretarijat SKOJ-a: Ne imperijalističkom prekrajanju granica na Balkanu
17. februar 2008 . god.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) odbacuje imperijalističko prekrajanje granica na Balkanu u vidu jednostranog i protivpravnog proglašenja „nezavisnosti“ južne srpske pokrajine Kosova i Metohije pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Proglašenje „nezavisnosti“ KiM je jednostrani, protivpravni akt suprotan Ustavu Republike Srbje, međunarodnom pravu, Rezoluciji 1244 SB UN, Povelji OUN. Na Kosovu imperijalisti sprovode politiku okupacije koja će neminovno dovesti do otpora naroda. Vodeće strane firme koje su preuzele najvažnije privredne grane u vlasništvu su ljudi koji su odigrali glavnu ulogu u razbijanju Jugoslavije i secesije KiM, poput Vilijama Vokera, bivšeg šefa misije OEBS-a na Kosovu, Madlen Olbrajt, bivšeg državnog sekretar SAD, Bernara Kušnera, bivšeg šefa UMNIK-a... Devetogodišnja politika okupacije na Kosovu i Metohiji preti da poptpuno anulira rezultate koji su postignuti u proteklih pet i po decenija kada je Kosovo vlastitim naporima i uz podršku cele SFRJ ostvarilo znaćajan napredak na svim poljima. Dokaz tome činjenica da je oko 73 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno, a više od polovine nezaposlenih su mlađi od 35 godina. U svim delovima Kosova i Metohije proizvodi se skoro tri puta manje električne energije nego do 1999. godine, fabrike skoro da ne rade, ili rade sa 10 odsto kapaciteta. Veliki problemi Kosova je organizovani kriminal i korupcija i ugroženost elementarnih ljudskih prava. Sve glavne privredne grane su u rukama NATO okupatora koji slobodno raspolaže i ubira prihoda od onoga što je stvarano u interesu naroda Kosova i Metohije tokom proteklih pet decenija. Postojeće okupaciono stanje ne odgovara trajnim i stvarnim interesima naroda Kosova, ono odgovara jedino imperijalno-ekspanzionističkim ciljevima NATO-a. Cilj politike koju vode razne "mirovne" međunarodne komisije jeste dalje produbljivanje postojećeg stanja po principu "zavadi, pa vladaj". Državni organi Srbije dužni su da preuzmu sve u cilju zaštite teritorijalnog jedinstva zemlje i preduzmu diplomatske, političke, pravne i ekonomske mere protiv država koje priznaju jednostrano protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohija. Srbija ima pravo i odgovornost da preuzme sve mere u cilju očuvanja svog punog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. U suprotnom svi potezi državnih organa biće samo prazna retorika i obezvrediće odluku Vlade Republike Srbije o poništenju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Priznavanjem nelegalnog secesionističkog samoproklamovanog nezavisnog Kosova i Metohije SAD i vodece zemlje UE pokazali su ponovo igru dvostrukih standarda i pokazali šta je bio stvarni cilj nelegalne agresije protiv SR Jugoslavije 1999. godine. Jedino uspostavljanjem saveza i jedinstva albanske i srpske radničke klase na KiM i njeno suprotstvaljanje ekspanzionističkoj politici SAD i EU može obezbediti trajan mir i prosperitet. Kosovo i Metohija su nerazdvojivi deo Srbije i tako će ostati!

Sekretarijat SKOJ-a: Pirova pobeda neoliberalnog koncepta
3. februar 2008 . god.

Uz obilatu pomoć režimskih medija i podršku zapadnih imperijalista na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, proimperijalistički kandidat na izborima za predsednika Srbije Boris Tadić, predsednik Demokratske stranke, ostvario je pirovu pobedu. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) ukazuje da su i ovi izbori sprovodeni po pravilima koja favorizuju buržoaske stranke što predstavlja klasičan primer diskriminacije. Izbori su takođe pokazali da je, u nedostatku autentičnog kandidata levice, ogroman broj pristalica socijalizma glasao za kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. To su bili, svi od reda, glasovi protesta protiv neoliberalne politike koju sprovodi Vlada Srbije u kojoj dominira Demokratska stranka predsednika Tadića. Tadić je potpuno na liniji zapadnog imperijalizma što je u suprotnosti sa interesima radnog naroda naše zemlje. Radničkoj klasi Srbije dobro je poznato Tadićevo licemerno zalaganje da se „preduzmu sve potrebne mere za zaštitu socijalno najugroženijeg stanovništva“ kojim se vređa radnička klasa Srbije žrtva kapitalističke neoliberalne ekonomske politike koja se u našoj zemlji sprovodi od kontrarevolucije iz 2000. godine. Boris Tadić nesmanjenim intenzitetom radi na ulasku naše zemlje u tamnicu naroda Evropsku uniju i u zlocinačku imperijalističku vojnu formaciju NATO koja je 1999. godine izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ulazak Srbije u EU i NATO direktno je suprotstavljen interesima našeg narod i naše zemlje. Zemlje Evropske unije su uz SAD najglasnije u želji da od Srbije otcepe Kosovo i Metohiju. NATO pakt već drži pod okupacijom taj deo teritorije Srbije. Proimperijalistička i neoliberalistička politika koju sprovodi Boris Tadić sasvim je jasno naneće mnogo zla našem narodu i državi. Stoga je u interesu radničke klase da on što kraće bude na vlasti. Odgovor razvlašćenog proletarijata Srbije mora biti odlučan i brz. Sve progresivne i patriotske snage predvođene komunistima moraju da stvore zajednički front protiv imperijalizma i neoliberalizma. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) shvatajući važnost aktuelnog trenutka agituje za akciono jedinstvo svih progresivnih i patriotskih snaga. SKOJ prepoznaje da je prvi korak u tom cilju zajednički nastup progresivnih i patriotskih snaga na predstojećim lokalnim izborima. Istinski i osvedočeni patrioti na našim prostorima su komunisti. Stoga, SKOJ poziva na stvaranje koalicije Blok komunista, čiji ce stožer predstavljati Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ), koji treba da podrže sve pristalice socijalizma u Srbiji u cilju ulaska progresivnih snaga u organe lokalne vlasti širom zemlje, što ce biti prvi korak u borbi za oslobođenje rada od kapitalističkih eksploatorskih stega.

Sekretarijat SKOJ-a: SKOJ: 16 godina borbe za socijalizam
25. januar 2008 . god.

Punih 16 godina Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) vodi borbu za socijalizam i obnovu naše otadžbine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Pljackaški proces privatizacije, koji se posebno surovo sprovodi od kontrarevolucionarnog puča od 5. oktobra 2000 godine, milion nezaposlenih građana i pozicija zvanično najsiromašnije zemlje Evrope situacija je koja karakteriše takozvanu «tranzicionu» Srbiju, a koju SKOJ želi da promeni. U ovakvim uslovima, snaga SKOJ-a, koji se rukovodi idejama marksizma-lenjinizma, proleterskog internacionalizma, antiimperijalizma i socijalističkog patriotizma raste iz dana u dan. Na ulicama velikih gradova Srbije, Beograda, Novog Sada, Kragujevca... mogu se videti rezultati akcija našeg omladinskog Saveza. Sa ponosom ističemo da je SKOJ avangarda među progresivnom omladinom Srbije u borbi protiv privatizacije (koju SKOJ ne deli na «pravednu» i nepravednu jer je svaka privatizacija pljačka), pristupanja naše zemlje NATO paktu i Evropskoj uniji i protiv imperijalističke okupacije Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine. SKOJ ne priznaje razbijanje Savezne Republike Jugoslavije i nastavlja svoju borbu za obnovu SFRJ naše jedine otadžbine koju je privremeno uništio zapadni imperijalizam. Organizacije SKOJ postoje i jačaju iz dana u dan u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. U poslednjih godinu dana skojevske organizacije su posebno ojačale u Hrvatskoj i Sloveniji na šta smo veoma ponosni. SKOJ ostvaruje i intenzivnu međunarodnu saradnju, kao jedina omladinska organizacija sa naših prostora učlanjena u Svetsku federaciju demokratske omladine (WFDY) koja nastavlja tradiciju Komunističke omladinske internacionale (KIM). SKOJ korača putem koji su zacrtali klasici naučnog socijalizma Marks, Engels, Lenjin i Staljin i podržava socijalističke zemlje Kinu, Vijetnam, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Laos i Kubu. Dajemo punu podršku bolivarskoj socijalističkoj revoluciji koja se sprovodi u latinoameričkim državama a na čijem čelu se svojim svetlim primerom posebno izdvajaju Venecuela i Bolivija. SKOJ podržava borbu ruskih komunista protiv diktatorskog buržoaskog režima Vladimira Putina i osuđuje nasrtaje zapadnog imperijalizma na bezbednost i integritet Ruske Federacije koji se manifestuju agresivnim širenjem NATO pakta i EU. Samo obnova SSSR ce omogućiti uništenje Novog svetskog poretka na čelu sa SAD. SKOJ zahteva momentalno povlačenje okupatorskih snaga zapadnog imperijalizma na čelu sa SAD iz Iraka i Avganistana. SKOJ je u prvim redovima borbe protiv imperijalizma, globalizma i fašizma na svakom mestu gde se ove reakcionarne pojave manifestuje. SKOJ je udarna pesnica Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) jedine marksističko-lenjinističke partije na našim prostorima koja je avangarda jugoslovenske radničke klase. SKOJ će borbu za socijalizam, obnovu Jugoslavije, uništenje imperijalizma, globalizma i fašizma nastaviti i u narednom periodu sa još vecim žarom i nesmanjenom verom u pobedu i oslobođenje proletarijata iz kapitalističkih okova!

Živeo SKOJ! Živela NKPJ! Živeo marksizam-lenjinizam! Živeo proleterski internacionalizam! U borbu za obnovu socijalističke Jugoslavije!

Sekretarijat SKOJ-a: Predstavnik Grčke komunističke omladine posetio SKOJ
21. januar 2008. god.

Kao gost Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u trodnevnoj poseti Srbiji boravio je sekretar za međunarodne veze Komunističke omladine Grčke (KNE) drug Kostas Papadakis. On se susreo sa članovima najužeg rukovodstva SKOJ-a i NKPJ. Tema iscrpnih razgovora bila je regionalna akcija Svetske federacije demokratske omladine (WFDY), organizacije koja okuplja komunističku omladinu iz celog sveta a čiji je SKOJ jedini član sa prostora bivše SFRJ. WFDY je najmasovnija omladinska organizacija na svetu po broju organizacija i članova koje okuplja. KNE je prema rečima druga Kostasa Papadakisa koordinator akcije Balkanskog karavana solidarnosti WFDY koja će se održati pod sloganom «Ne promenama granica, ne NATO prisustvu na Balkanu» u periodu od 4. do 6. aprila u Zagrebu, Beogradu i Bukureštu (gde se u ovom periodu održava NATO samit). Cilj ove akcije je oživljavanje i jačanje anti-NATO pokreta na Balkanu kao odgovor na sve veće prisustvo ovog agresivnog pakta u regionu i višegodišnju NATO okupaciju BiH i Kosova i Metohije. U akciji će pored drugova iz balkanskih zemalja učešće uzeti predstavnici gotovo svih evropskih komunističkih omladinskih organizacija. Ova je najveća regionalna akcija ove vrste od imperijalističkog razbijanja SFRJ. Drug Kostas Papadakis je u ime Centralnog komiteta Komunističke omladine Grčke poželeo uspeha u daljem radu, jačanju SKOJ-a i poželeo nove uspehe na svim frontovima. Poslednjeg dana posete drug Kostas Papadakis sa rukovodstvom SKOJ-a imao je priliku da se na večeri u beogradskom restoranu «Korčagin» upozna sa članovima SKOJ-a i razmeni iskustva.

Na nedavnom sastanku Svetske federacije demokratske omladine- WFDY održanom u glavnom gradu Kipra u organizaciji EDON-a, podmlatka Komunističke partije Kipra, člana vladajuce koalicije koji ima podršku izmedu 30 i 40 posto birača i čiji je kandidat favorit na predstojećih kiparskim predsedničkim izborima usvojena je na predlog Saveza komunističke omladine Jugoslavije i Komunističke omladine Grčke rezolucija protiv promena granica na Balkanu, i izražena puna solidarnost očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. Dogovoreno je da predstavnici WFDY u okviru kampanje solidarnosti posete Beograd, Skoplje i Zagreb tokom aprila 2008. god. Delegacija SKOJ-a govorila je posebno o teškoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji u Srbiji, i iznela je jasan stav SKOJ-a i NKPJ-a o pitanju Kosova i Metohije dajući jasno uverenje da će SKOJ u daljim aktivnostima biti još agresivniji, i da u svom radu i delovanju neće popustiti ni po koju cenu. Delegat SKOJ-a posebno je naglasio da naša organizacija ne priznaje odvajanje i nezavisnost srpske pokrajine Kosova i Metohije, kao što nije priznala odvajanje Republike Crne Gore, smatrajući da ta secesija nije želja naroda, već inicijativa imperijalista iza čega neskriveno stoji administracija SAD-a i poslušnika iz redova Vlade Crne Gore“. Učesnici skupa su učestvovali u demonstracijama u centru Nikozije u organizaciji EDON-a i AKEL-a povodom godišnjice proglašenja takozvane Turske Republike Severni Kipar. Sve delegacije članice WFDY-a su se solidarisale sa organizatorom protesta i demonstracija. Delegacija EDON-a i WFDY-a je zajednički uručila pismo protesta protiv turske okupacije Kipra Ambasadoru Ruske Federacije u Nikoziji. Protestna šetnja ispred prostirala se od ambasade SAD-a pa sve do linije razgraničenja sa turskim delom Kipra. Svi delegati bili su primljeni kod gradonačelnice Nikozije Elene Mavru (AKEL), inače prve žena gradonačelnik u istoriji kiparske prestonice, i prvi put da AKEL ima svog gradonačelnika u glavnom gradu.

Sekretarijat SKOJ-a: Antikomunistička histerija u "demokratskoj" Evropi ne jenjava
19. novembar 2007. god.

Bauk kruži Evropom - bauk komunizma . Sve sile stare Evrope ujedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka. Iz ove činjenice proizilazi-sve evropske sile već priznaju komunizam kao silu. (Manifest Komunističke partije) Od januara 2006. godine kada je usvojena sramna deklaracija Saveta Evrope kojom se demonizuje i izjednačava sa fašizmom socijalizam koji je postojao na prostoru bivšeg SSSR-a, Istočne i Srednje Evrope započeta je opšta antikomunistička kampanja širom Evrope. Prva žrtva ove kampanje bila je Komunistička omladina Češke i Moravske-KSM, podmladak Komunističke partije Češke i Moravske-KSCM, partije koja ima znatan uticaj u češkom parlamentu. Zabrana rada KSM desila se upravo pred same parlamentarne izbore u Češkoj, tako da je pozadina celog slučaja bila i više nego jasna. U godini kada je čitavo progresivno čovečanstvo s ponosom i pijetetom obeležilo 90 godina Velike oktobarske socijalističke revolucije evropska antikomunistička histerija poprimila je nove razmere. U susednoj Mađarskoj rukovodstvo Radničke partije Mađarske osuđeno je dve godine uslovne slobode zbog «vređanja suda i države». Još od ranije u ovoj zemlji, kao i susednoj Rumuniji zabranjena je upotreba epiteta komunistička u nazivima partija, kao i upotreba crvene zvezde petokrake, simbola pod kojim je Evropa oslobođena najveće nemani – fašizma. U Turskoj u okviru kampanje protiv sve uticajnije Komunističke partije Turske-TKP uhapšen je jedan od njenih istaknutih rukovodilaca. Ponašanje evropske buržoazije predstavlja još jedan dokaz straha od obnove socijalizma u Evropi. Ni malo ne čudi ovakvo drsko ponašanje evropske reakcije i to baš u trenutku kada je antiglobalistički pokret u svetu sve jači, kada su organizovani protesti radničke klase sve učestaliji i kada u Latinskoj Americi u državama kao što su Venecuela i Bolivija na vlast parlamentarnim putem dolaze autentični marksisti. Sramna antikomunistička histerija predstavlja samo goli strah buržoaskih partija od povratka crvenih do koga ce neminovno i doći zbog nepravde koje proizvodi kapitalističko eksploatatorsko društvo. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije osužuje antikomunističku histeriju koja je zahvatila Evropu i izražava punu solidarnost sa bratskim partijama koje su se našle na udaru sramnih akcija kukavičke evropske buržoazije.

Sekretarijat NKPJ: Konferencija komunističkih partija sveta u Minsku i Moskvi
10. novembar 2007. god.

Povodom proslave 90-to godišnjice Velike oktobarske socijalističke revolucije od 1. - 9. novembra u Minsku i Moskvi 83 komunističke partije sa svih kontinenata održale su konferenciju, uz mnogobrojne manifestacije radnog i svečanog karaktera. Sa prostora bivše SFRJ na konferenciji su učestvovali: Branko Kitanović, Generalni sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije, članovi Sekretarijata Branko Ivanović i Roman Mulić, kao i član Centralnog komiteta Teodor Stanković. U prvom delu Konferencije učestovao je i Pero Ođžaklijevski iz Makedonije. Branko Kitanović je podneo referat o značaju i poukama Velikog oktobra koji je naišao na izvanredan prijem kod učesnika. Članovi delegacije NKPJ bili su veoma aktivni u diskusijama i u svim manifestacijama koje su pratile jubilarne skupove u Belorusiji i Rusiji. Pozdravni telegram učesnicima uputio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. Sedmog novembra Komunistička partija Ruske Federacije organizovala je višekilometarski marš po centralnim ulicama Moskve, a potom je nekoliko stotina hiljada ljudi učestvovalo na veličanstvenom mitingu ispred spomenika Karla Marksa. Po završetku mitinga, neposredno ispred Crvenog trga, usledio je đžinovski vatromet kakav nije viđen od raspada SSSR-a. Istog dana mitinzi i marševi organizovai su i u drugim gradovima Rusije. Pre podne 7. novembra Savez veterana Otađžbinskog rata organizovao je paradu na Crvenom trgu. Istog dana sve delegacije komunističkih partija položile su vence u mauzoleju V.I.Lenjina i na spomenik J.V.Staljina. Tokom čitave minifestacije vezane za 90-godišnjicu Velikog oktobra učesnici sa svih kontinenata istakli su da su ideje i pouke Oktobarske revolucije sa protekom vremena sve aktuelnije i da one žive u srcima, mislima i delima stotine miliona ljudi u socijalističkim državama , u Latinskoj Americi, u komunističkim i drugim progresivnim partijama. One su neodvojive od besmrtnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina i drugih velikana naučnog socijalizma. Na konferenciji je naglašeno da se idejno i akciono jedinstvo komunista sveta može graditi iskljucivo na bazi marksizma-lenjinizma i da se ne sme dozvoliti nikakvo zagađivanje komunističke ideologije raznim socijalidemokratskim, anarhističkim, trockističkim i drugim reformističkim penetracijama u teoriji i praksi kompartija. Zaključeno je da treba jačati sveukupnu koordinaciju izmedu komunističkih partija, zasnovanom na proleterskom internacionalizmu. U tom smislu, neophodna je što veća saradnja u međunarodnom časopisu Solinet (koji izdaje KP Grčke), preko interneta i u međunarodnom časopisu "Marksizam i savremenost", koji se štampa takođe na više jezika u Ukrajini. NKPJ je formacijski članica Solidneta, a Branko Kitanović je član redakcije časopisa "Marksizam i savremenost". Moraju se čvršće koordinirati i druge akcije Međunarodnog komunističkog pokreta. Naredna konferencija komunističkih partija sveta održaće se u Brazilu 2008.g. U međuvremenu organizovaće se susreti kompartija planete u Moskvi, Kijevu, Atini, Havani, Karakasu, Kalkuti, Pragu, Briselu i u drugim regionima sveta. Konferencija kompartija Balkana biće održana 2008.g. u Solunu, a potom u Beogradu. Na konferenciji u Moskvi usvojene su rezolucije o podršci Kubi (protiv blokade i permanentnog pritiska SAD), oslobodilačkoj borbi naroda Iraka, Avganistana i Palestine, protiv izgradnje raketnog štita SAD u Poljskoj i Češkoj, o podršci Venecuele i DNR Koreji. U rezoluciji o Kosmetu, koju je podnela NKPJ, stoji da se ne sme dozvoliti stvaranje nezavisne druge albanske države na teritoriji Srbije. Osmog novembra Branko Kitanović je održao predavanje u Institutu za filozofiju Ruske akademije nauka o situaciji u Srbiji i na celom postjugoslovenskom prostoru. Istakao je da je Nova komunistička partija, kao jedina marksističko-lenjinistička partija na prostoru bivše SFRJ izložena žestokoj informativnoj blokadi i da je raznim proceduralnim trikovima i nedemokratskom izbornom zakonu sprečena da od 2000-te godine učestvuje na parlamentarnim izborima u Srbiji. Naime, po navedenom zakonu, Partija treba da prezentira Izbornoj komisiji 10 hiljada u praksi 11000 potpisa predlagača. Potpisi se sa svim podacima daju na sudu, odnosno predlagači time izjavljuju da će glasati za komuniste. Time je prekršeno demokratsko načelo o tajnosti glasanja. Drugo, uz potpis se daju svi podaci iz lične karte, što zaposleni u državnim ustanovama, prosveti i kod privatnika može stvoriti niz problema. Treće, blizu 40 odsto građana Srbije živi u mestima gde nema sudova, čime je njihovo pravo da predlažu kandidate za poslanike faktički ukinuto. Četvrto, potpise prati plaćanje takse. I peto, u zakonu ne stoji da je sud obavezan da Partiji stavi na raspolaganje službenika za overu potpisa tokom celog predizbornog procesa. Pa u praksi ispada da sudovi "nemaju" službenika za overu potpisa za NKPJ. Sem toga, NKPJ je podvrgnuta ingormativnoj i drugim blokadama i pritiscima. Petog dana Konferencije komunističkih partija sveta delegacija Mađarske komunističke radnicke partije, na čelu sa Đulom Tirmerom, vratila se u Budimpeštu, jer je 6. novembra održano suđenje celom rukovodstvu Mađarske partije zbog navodih "zločina u vremenu komunizma". I celo rukovodstvo je osuđeno na po dve godine zatvora uslovno. Ovaj brutalan neofašistički potez mađarske vladajuće vrhuške uzazvao je gnev i revolt svih učesnika konferencije. Odlučeno je da se odmah krene u kampanju za ukidanje ove inkvizicijske presude. Predstavnici kompartija Poljske, Slovačke, Češke, Bugarske, Mađarske, Rumunije i NKPJ dogovorili su se, posle razgovora sa venecuelanskim komunistima, da krajem ove ili početkom naredne godine posete Venecuelu. Svi članovi delegacije NKPJ odlikovai su beloruskim i ruskim odrednima Oktobarske revolucije. Radi se o kopijama pozlaćenih ordena Oktobarske revolucije koji su dodeljivani u vreme postojanja Sovjetskog saveza. Delegacija NKPJ razgovarala je sa rukovodstvom Komunističke partije Ruske Federacije o lično sa drugom Genadijem Zjuganovom o predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji. Obavešteni smo da, i pored žestokih pritisaka i diskriminacija kojima su podvrgnuti, ruski komunisti očekuju veoma značajan uspeg na narednim izborima.

Sekretarijat SKOJ-a: NKPJ proslavila 90 godina Velike oktobarske socijalističke revolucije
31. oktobar 2007. god.

U prisustvu više stotina ljudi, ambasadorskog kora nekoliko zemalja, intoniranjem Internacionale, jugoslovenske himne "Hej, Sloveni" i himne SSSR-a, počela je svečanost povodom 90 godina od Velike oktobarske socijalističke revolucije. Uz folklor, pesmu i izlaganja najviših rukovodilaca NKPJ i SKOJ-a članovi partije i simpatizeri proslavili su devet decenija od najvećeg trijumfa u istoriji komunizma, od događaja koji je izmenio svet. Oktobarska revolucija je prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji. Predvodio ju je Vladimir Ilić Lenjin, a zvanično se obeležava 7. novembra, na dan kada su revolucionari zauzeli carski Zimski dvorac, centar vlasti dotadašnjeg vladara Rusije cara Nikolaja Drugog. Centralni događaj manifestacije predstavljao je politički referat generalnog sekretara NKPJ druga Branka Kitanovića koji je u svom govoru osudio imperijalističke pritiske širom sveta i zatražio odlazak okupatorskih snaga NATO pakta sa prostora bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i celokupnog Balkana. Drug Kitanović je kritikovao reakcionarni proces privatizacije koji se besomučno sprovodi u našoj zemlji nazvavši to pljačkom opštenarodne imovine koju je decenijama stvarala radnička klasa Jugoslavije. On je istupio protiv nezavisnosti Kosova i Metohije i naglasio odlucnost NKPJ da nastavi borbu za obnavljanje socijalističke Jugoslavije. On je posebno istakao buđenje Latinske Amerike i izrazio uverenje da će revolucionarni talasi Latinske Amerike dopreti i do nas. "Svi ovi mostovi po kojima se vozimo napravljeni su u tom periodu, sve ove fabrike koje gospoda kapitalisti prodaju napravljene su u naše vreme, svi domovi zdravlja, bolnice putevi napravljeni su u naše vreme, a pogledajmo šta je napravio kapitalizam danas. Ništa. Samo zna da prodaje, a da pravi malo teže", naveo je član SKOJ-a drug Davidović.

Sekretarijat SKOJ-a: Komunisti sveta protiv nezavisnosti Kosova i Metohije
31. oktobar 2007. god.

Minsk, IX medunarodni sastanak komunističkih partija posvećen 90-to godišnjici Velike oktobarske socijalističke revolucije

Na 9. međunarodnom sastanku komunističkih i radničkih partija sveta, koji će se održati od 3.-5.novembra u Minsku, Belorusija, i biti posvećen obeležavanju 90 godišnjice Velike Oktobarske Socijalističke Revolucije, delegacija Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) u kojoj će biti i predstavnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), na čelu sa generalnim sekretarom Brankom Kitanovićem, predložiće tekst zajedničke rezolucije protiv drskih pokušaja imperijalista Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije da iz sastava Srbije izdvoje Kosovo, na taj način što bi te države priznale «nezavisnost» Kosova koju će, kako najavljuje, jednostrano proglasiti marionetski proimperijalistički režim u Prištini. S obzirom da je stav međunarodnog komunističkog pokreta da je Kosovo okupaciona zona NATO pakta i da su ranije, na sedmom i osmom međunarodnom sastanku komunističkih i radničkih partija sveta u Atini i Lisabonu, donesene rezolucije protiv nasilnog menjanja granica u Evropi i stvaranja novih kvazi država pod okupacijom i protektoratom imperijalizma SAD i EU, informacije kojima NKPJ raspolaže u ovom trenutku govore da će u Minsku biti usvojena i ova treća rezolucija protiv nezavisnosti Kosova i o nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. NKPJ će zatražiti od komunističkih i radničkih partija zastupljenih u Evropskom parlamentu ( a to su KP Francuske, Italije, Španije, Portugala, Grcke, Češke i Kipra ) da i u tom parlamentarnom telu istupe protiv nezavisnosti Kosova i zatraže donošenje rezolucije kojim bi se osudilo eventualno jednostrano proglašavanje nezavisnosti od strane marionetskog proimperijalističkog režima u Prištini.

Sekretarijat SKOJ-a: 40 godina od pogibije Če Gevare
9. oktobar 2007. god.

U sali "Novi svet" u Nemanjinoj 34 u Beogradu SKOJ i Srpsko-kubansko društvo prijateljstva "Ivo Lola Ribar-Če Gevara" uz prisustvo predstavnika ambasade Kube u našoj zemlji obeležili su 40 godina od pogibije slavnog gerilca Če Gevare. Danas 40 godina posle svog fizičkog nestanka Če živi, on je predstavnik svakog današnjeg pojedinca koji transformiše sebe i koji kada odjednom pogleda realnost oko sebe kaže "učinižu nešto povodom toga", on je simbol promena i dosledne borbe za socijalnu pravdu i slobodu.

Sekretarijat SKOJ-a: Beograd su oslobodili komunisti
20. oktobar 2007. god.

Delegacija NKPJ i SKOJ-a predvođena generalnim sekretarom NKPJ Brankom Kitanovićem polaganjem venaca na spomenik oslobodilaca Beograda odala je dužnu čast svim palima za slobodu Beograda i cele zemlje povodom 20. oktobra – Dana oslobođenja Beograda od fašizma. Kao što je poznato buržoaske strukture vlasti su ukinule 20. oktobar kao Dan Beograda i ovaj datum se sada obeležava samo kao Dan oslobođenja grada. Građanske partije i buržoaski glasnogovornici na ovim prostorima su se podelili u dva tabora, kada je u pitanju ovaj značajan istorijski datum koji će uvek zlatnim slovima biti zapisan u analima slobodarskih težnji i oslobodilačke borbe naših naroda. Prvi, oni najreakcionarniji ili ignorišu 20. oktobar ili otvoreno propagiraju da je tog dana Beograd, ne oslobođen, vec okupiran od strane komunista. To je najobičnija laž i propaganda i svaki antifašistički i patriotski orijentisan Beograđanin zna da su tog dana partizanske jedinice i trupe Crvene Armije oslobodile grad od okupatora. Ovakva nakaradna razmišljanja, uglavnom šire pristalice poražene četnicke i monarhističke ideologije u Drugom svetskom ratu, koji na taj način pokušavaju da prikriju činjenicu da je takozvana "Jugoslovenska vojska u otadžbini" predvođena Dražom Mihailovićem umesto da vodi oslobodilačku borbe protiv okupatora, sarađivala sa nacistima u borbi protiv partizanskog pokreta koji se bespoštedno borio protiv zavojevača. Istu propagandu pokušavaju da sprovedu i pristalice ljotićevsko-nedićevskog rezonovanja, a svima nam je dobro poznato da se radi o strujama koje su bile otvoreno kvislinške i fašističke i koje su besramno služile interesima nacističkih okupatora i radile protiv interesa srpskog naroda čime su počinile neoprostivi čin izdaje. Druga buržoaska struja podržava 20. oktobar kao dan oslobođenja od fašizma ali pokušava da prikrije najvažniju činjenicu, a to je da su Beograd oslobodili partizanski odredi i Crvena Armija i da je na čelu Narodnooslobodilačkog pokreta stajala slavna Komunistička partija Jugoslavije. Zašto jedan deo buržoazije razmišlja na ovakav način, na koji je delimično razmišljala i vlast do 5. oktobra? Zbog toga što treba sakriti činjenicu da su oslobodilačku borbu kako u Srbiji, tako i u čitavoj okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji poveli partizani predvođeni komunistima. Pokušava se prikriti istorijska činjenica da su jedini pravi patrioti, u toku Drugog svetskog rata, na ovim prostorima bili komunisti koji su se stavili na čelo oslobodilačkog pokreta i naroda koji nije želeo da se preda drskom i surovom nacističkom okupatoru. Ovaj deo srpske buržoazije boli i činjenica da je u gotovo svim zemljama Evrope postojao, pored komunističkog, i buržoaski pokret otpora fašizmu, dok na našim prostorima to nije bio slucaj pošto su oslobodilačku borbu predvodili komunisti a oko njih su bili okupljeni svi iskreni i časni rodoljubi. Sa druge strane predstavnici buržoaskog "pokreta otpora" su sarađivali sa okupatorom, čak sprovodili zajedničke akcije sa nacistima, fašistima i ostalim đubretom protiv partizana i pri tome su terorisali narod a neretko činili i stravične zločine. Svojatanjem 20. oktobra i njegovim više nego formalnim obeležavanjem, ovaj deo srpske buržoazije pokušava da sakrije takođe ono što je opštepoznato, a to je da 20. oktobar nije bio samo oslobođenje Beograda već i socijalistička revolucija posle koje je započela izgradnja boljeg i pravednijeg socijalističkog društva u kome više nije bilo eksploatacije radničcke klase koja se bespoštedno sprovodila u Kraljevini Jugoslaviji a sprovodi se i danas u Srbiji, kao i u svim državama nastalim posle raspada SFRJ. Srpska buržoazija, svesno ili nesvesno, sasvim svejedno, zaboravlja činjenicu da su u oslobođenju Beograda učestvovali pripadnici svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina, koji su se drugarski, rame uz rame, borili za bolju buducnost i ravnopravnu zajednicu jugoslovenskih naroda koja je i stvorena 1945. godine a koju su na žalost, iskreno verujemo samo privremeno, uništili zapadni imperijalisti i njihovi domaći pomagači. Deo buržoazije koji obeležava 20. oktobar pokušava na taj način da stekne i političke poene kod boraca-veterana iz NOR-a i njihovih potomaka, ne bi li ih privukla na stranu kapitalističke ideologije. Bilo kako bilo, iskreni antifašisti nikada neće zaboraviti istorijsku činjenicu da su Beograd i našu zemlju oslobodili partizani predvođeni komunistima uz nesebičnu bratsku pomoć Crvene Armije, vojske Prve zemlje socijalizma, slavnog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. Nikada neće, svi iskreni antifašisti i rodoljubi, zaboraviti i to da je oslobodilačka borba bila istovremeno i socijalistička revolucija koja je uspešno trijumfovala i nakon koje je izgrađeno pravednije društvo i bolja budućnost. Nikada ne smemo zaboraviti pale borce za oslobođenje Beograda i moramo slediti njihov herojski primer kako se treba boriti protiv okupatora i tiranije. Razlog više je taj što se fašizam u raznim svojim oblicima povampirio i danas i pokušava da zatre sve što je progesivno i humano. Međutim, fašizam je već jednom poražen, najviše zahvaljujući komunistima i SSSR-u,a porazićemo ga opet na isti način na koji su to uradili naši ocevi i dedovi.

SLAVA PALIM OSLOBODIOCIMA BEOGRADA! VAŠ HEROJSKI ČIN NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJEN!

Sekretarijat SKOJ-a: Vlada Srbije dušmanin radnog coveka
27. avgust 2007. god.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) smatra da je sramna odluka Vlade Srbije o likvidaciji preduzeća Zastava zapošljavanje i obrazovanje (ZZO) izazvala potpuno opravdan bunt kragujevačkih radnika. Buržoaska proimperijalistička Vlada Srbije je, po lihvarskom principu uzmi ili ostavi ponudila radnicima ZZO 250 evra po godini radnog staža dajući im rok od 10 dana da prihvate tu bednu nadoknadu i posle toga i zvanično postanu nezaposleni. ZZO okuplja oko 4,5 hiljade ljudi koji su šest godina čekali na ispunjenje obećanja Vlade Srbije da će država rešiti socijalne probleme sa kojima se suočavaju a koja je sama svojom buržoaskom politikom izazvala. U trenutku kad Koštučcin koalicioni kabinet obeležava sto dana svoga rada, ministar ekonomije Mladan Dinkić, vođa jedne od najreakcionarnijih buržoaskih partija u Srbiji, G17 Plus, za koju se proletarijat naše zemlje iskreno nada da neće proći cenzus na sledećim izborima te da će zauvek nestati sa domaće političke scene, u terorističkom stilu tvrdi da je zatvaranje ZZO bio najbolji potez Vlade Srbije. Buržoaska vlada Srbije tvrdi da ona nije dužna da građanima svoje zemlje obezbedi posao. Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava i bilo je svetinja u našoj socijalističkoj otadžbini Jugoslaviji, sve dok na vlast nije došla buržujska banda čiji je jedan od lidera i Mladan Dinkić. Sada, buržuji koji su narodu pre kontrarevolucionarnog puča nudili kule i gradove u praksi samo oduzimaju posao, prodaju imovinu koju je proletarijat decenijama stvarao i stvaraju parazitsku nomenklaturu tajkuna, njihovih prijatelja i pokrovitelja koji zajedno sa međunarodnom imperijalističkom buržoazijom jašu na grbaci radničke klase. Bulažnjenje državnih činovnika da će radnici od svojih otpremnina moći da pokrenu privatni posao najgnusnija je podvala. Kako će u praksi njih 4,5 hiljade opstati kao mali kapitalisti u međusobnoj žestokoj konkurenciji i konkurenciji sa multinacionalnim kompanijama koje sve više preduzimaju kontrolu nad našom privredom? Da ne govorimo o tome da za otpremnine koje su dobili ne mogu da kupe ni pola štale ili ambara a kamo li nešto drugo. Sramno je, ali ne i neočekivano, ponašanje prorežimskih sindikata koji su formalno podržali zahteve kragujevačkih radnika, ali zbog tesnih veza sa režimom sa kojom su sastavili jedan od najreakcionarniji zakon o radu istovremeno vodili i tihu kampanju za smirivanje bunta i ostvarivanje kapitalističkog sna-radničke pasivnosti. Osuda koju su sindikati uputili povodom pojedinih vidova opravdanog protesta protiv vlade i ministra Dinkića pokazala je stvarno buržoasko provladino lice sindikata. Proletarijat Srbije mora da shvati da je pasivnost oružje kapitalističke tiranije. Radničkoj klasi postaje sve jasnije da je nemoguće moliti za milost one koji je eksploatišu, niti tražiti pomoć tamo gde je nikad nisu i neće dobiti. Radnička klasa Srbije mora razviti solidarnost između sebe. Jasno je kao dan da je ova buržoaska vlada neprijatelj radnog čoveka. Danas su se obračunali sa radnicima Zastave sutra su ugroženi zaposleni u drugim društvenim preduzećima koja još nisu stigla na red za likvidaciju. Svaki put kada napadne nekog od njih buržoaska vlada je napala celokupnu radničku klasu Srbije. Stoga svi radnici moraju da ustanu kao jedan kada se ugroze prava nekog od njih. Proletarijat Srbije ne sme više nikada dozvoliti da se ponovi slučaj ZZO. Samo organizovana i ujedinjena, radnička klasa se može izboriti za svoja prava. Ova i svaka buduća buržoaska vlada mora znati da od onih koje marginalizuje i ostavlja bez sredstava za život ne može očekivati da prosto tiho sede i gladuju!

Sekretarijat SKOJ-a: PREDSEDNIČE TADIĆU RADNIČKA KLASA SRBIJE NIJE SLEPA!
13. avgust 2007. god.

Zahtev buržoaskog predsednika Srbije, Borisa Tadića da se „preduzmu sve potrebne mere za zaštitu socijalno najugroženijeg stanovništva“ koji je preko medija uputio Vladi Srbije u kojoj više od polovine mesta pripada njegovoj proimperijalističckoj buržoaskoj Demokratskoj stranci, među kojima su i ona koja se neposredno bave problemom siromaštva, Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) smatra primerom najgoreg cinizma i demagogije kojim se vređa radnička klasa Srbije žrtva kapitalističke neoliberalne ekonomske politike koja se u našoj zemlji sprovodi od kontrarevolucije iz 2000. godine. Posle ovog „humanog“ apela Borisa Tadića gladni se ne osećaju manje gladnima, ali su svakako još više besni što se njihova nesreća koristi u dnevno političke svrhe. Jasno je da Tadićeva inicijativa nema za cilj rešavanje katastrofalnog stanja u kome se nalazi srpska privreda koja se u bescenje rasprodaje stranom i domaćem privatnom kapitalu, već se svodi na pokušaj sprecavanja bilo kakvog otpora i bunta gladnih kojih je sve više. To je u najmanju ruku očekivani marketinški trik pred predstojeće lokalne i predsedničke izbore na kojima se svakako može ocekivati i ucešce Borisa Tadića. Ovo je samo još jedan politčki pamflet buržoaskog predsednika Tadića, koji se, koristeći položaj na kom se nalazi, ruga siromašnom građanstvu izigravajući njenog "zaštitnika". Zalagati se za liberalni kapitalizam a tražiti da se vodi računa o siromašnima je u najmanju ruku licemerno. Sve i da poverujemo da je Tadić imao iskrene i poštene namere, nameće se pitanje kako je to spojivo sa doktrinom i konceptom primene (globalizacija, ekonomska "reforma", privatizacija) neoliberalnih kapitalističkih težnji. Prosto, nije etički davati poruke ovakve sadržine, jer one jednostavno ne odgovaraju politici koju vodi buržoaska DS. Stranka u kojoj njen predsednik Tadić neguje i poštuje principe surovog neoliberalnog kapitalizma, nikako ne može da predstavlja političku opciju koja štiti siromašne i nezaposlene i brine o radnim ljudima. Tendencija da se DS u javnosti eksponira kao partija "levice" je samo mrtvo slovo na papiru jer je ta stranku predvode tajkuni koji se trude da što brže privatizuju preostalu državnu imovinu i da što veći deo tog "kolača" prigrabe za sebe. Ako Tadic zaista želi da pomogne proletarijatu zašto, kao predsednik DS, na partijskim forumima ne "izriba" Đelića, Cvetkovića i ostale predstavnike neoliberalnog koncepta u Vladi Srbije? Razlog je jasan Tadić je takođe pristalica neoliberalne kapitalističke ekonomije samo se, iz čisto demagoških razloga, predstavlja kao "nadstranački" predsednik koji "brine" o sirotinji. Tadić se pravi da ne zna kako žive stanovnici Srbije već godinama. Po zvaničnoj statistici u bedi danas živi oko 600 000 stanovnika dok je bez posla njih čak 900.000. Nacionalni dohodak građana Srbije je najniži u Evropi! Sve je to rezultat neoliberalnog koncepta koje sprovode buržoaske proimeprijalističke srpske vlade od oktobra 2000 na ovamo. Nije tajna da su za vreme vladavine ovih takozvanih demokratskih snaga ukinuta mnoga ranije stečena prava radnika kao na primer- regres, topli obrok, smanjena nadoknada za minuli rad sa 1% na 0,4%, mnoga prava iz oblasti zdravstva i obrazovanja, drastično su smanjenjene penzije, povecana stopa nezaposlenosti, sve je veći odliv visokokvalifikovanih kadrova iz zemlje, sprovedena je drska pljačka državne, društvene i zadružne imovine, sve je izraženija tesna sprega kriminala sa pojedinim predstavnicima vlasti, sve je veće bogaćenje ljudi koji čine vlast i nemogućnost građana da ostvare minimum svojih prava je slika "demokratije" koju nam je buržoazija donela 2000. godine. Sve dok nema dugoročne planske socijalne politike koja se sprovodi za narod i u interesu naroda, a takva politika podrazumeva odbacivanje neoliberalnog koncepta, „briga“ predsednika Tadića je čista demagogija i marketinški trik za pridobijanje glasača. Predsedniče Tadiću radnička klasa Srbije nije slepa i ne da se prevariti. Otpor proletarijata prema uzurpatorskoj buržoaziji jača iz dana u dan. Preduslov za bolji život naroda u Srbiji je silazak sa vlasti aktuelnog režima, oličenog u Vladi Srbije Vojislava Koštunice i predsedniku Borisu Tadiću.

Sekretarijat SKOJ-a: 7. i 13. jul Dan ustanaka protiv fašizma naroda Srbije i Crne Gore
13. jul 2007. god.

NKPJ i SKOJ u Srbiji i Crnoj Gori obeležili brojnim manifestacijama Dane ustanka protiv fašizma. SKOJ i NKPJ sa dužnim pijetetom obeležavaju i slave dane ustanka naroda Srbije (7. jul), Crne Gore (13. jul), Slovenije (22. jul), Bosne i Hercegovine (27. jul), Hrvatske (27. jul) i Makedonije (11. oktobar). Narodnooslobodilački ustanak u svakom delu Jugoslavije bio je nerazdvojivi deo celine narodnooslobodilačkog rata koji je vođen na jugoslovenskim prostorima. Opštenarodni ustanak u Jugoslaviji bio je prvi masovni oružani ustanak u „Hitlerovoj tvrđavi“. On je bio putokaz za sve porobljene narode i, događaj koji je podsticao, bunio i otvarao perspektivu pobede nad fašistickom nemani. Iz vatre ustanka razvila se Narodno-oslobodilačka borba (NOB). Mase su pod vodstvom Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) krenule u borbu za velike ideale, za buduće humano socijalističko društvo.

Aktivisti, članovi i simpatizeri Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) 30.juna u Beogradu, proslavili su 17 godina od osnivanja Partije koja ima čast i obavezu da bude avangarda jugoslovenske radničke klase, seljaštva i progresivne inteligencije. Od svog osnivanja, NKPJ se nalazi u totalnoj blokadi buržoaskih medija a finansira se isključivo od članarine i dobrovoljnih priloga što nikako nije slučaj sa kapitalističkim partijama na ovim prostorima koji novac obezbeđuju od svojih bogatih sponzora iz zemlje i inostranstva. I pored tih objektivnih teškoća, NKPJ ponosno nosi crvenu proletersku zastavu i predstavlja i reprezentuje težnju jugoslovenske radničke klase da se suprotstavi kontrarevolucionarnim svojinskim procesima i agresivnim imperijalističkim napadima sa Zapada. Partija i njena omladina, SKOJ iz dana u da jačaju i sve glasnije dižu svoj glas protiv kapitalističkih proimperijalističkih režima na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Sekretarijat SKOJ-a:Ujedinjeni reakcionari jašu na grbaci proletarijata
27. maj 2007. god.

Nakon mukotrpnog višemesecnog pregovaranja, sredinom maja, srpske buržoaske proimperijalisticke stranke su se dogovorile i formirale novu Vladu Srbije. Glavnu reč u koalicionoj vladi vodi partija-ljubimac imperijalista Sjedinjenih Americkih Država i Evropske unije Demokratska stranka koja je fakticki i vodeci odred te buržoaske koalicije. Formalno u vladi najbolju poziciju ima koalicija Demokratske stranke Srbije-Nove Srbije iz cijih redova dolazi premijer Vojislav Koštunica. Međutim, u pitanju je samo formalna “moć” pošto Demokratska stranka ima jednog člana vlade više od svih ostalih tako da će u slučaju eventualnog preglasavanja o nekim pitanjima “žuti” Borisa Tadića, proimperijalističkog buržoaskog predsednika Srbije, imati prevagu. To što je Demokratska stranka po radničku klasu Srbije najgora opcija ne znači da su ostale članice koalicije dobre. Sve odreda su loše, a to narocito važi za stranku Mladana Dinkića G 17 Plus koja stoji u rame uz rame sa najekstremnijim elementima u Demokratskoj stranci koji bi da rasprodaju što pre i što jeftinije sve ono što je preostalo od imovine koju je decenijama stvarao jugoslovenski proletarijat a bivše buržoaske proimperijlističke vlade od oktobra 2000. na ovamo nisu uspele da prodaju. Demokratska stranka Srbije koja slovi za “patriotsku” je prilikom izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kada su prvo podržali radikala Tomislava Nikolića a posle dogovora o formiranju vlade sa DS, istog smenili i izabrali demokratu Olivera Dulića, još jednom jasno demonstrirala da se njihov “patriotizam” ogleda samo na recima a u suštini predstavlja golu želju za vlašcu i profitabilnim funkcijama na mnogim pozicijama koje kontroliše država. O Koštunicinom koalicionom partneru Velji Ilićcu, poznatom po tome što je bio jedan od glavnih predvodnika napada prilikom kontrarevolucionarnog puča 2000. i koji u svojoj Novoj Srbiji okuplja raznorazne četnicke i monarhističke formacije, ne treba preterano trošiti papir i reči dokazujući njegovu reakcionarnost. Dakle, aktuelna Vlada Srbije nije prijatelj srpskog proletarijata, već naprotiv njegov veliki dušmanin. Nova vlada namerava da nastavi rasprodaju državne i društvene imovine. Već je najavljeno da će do kraja godine biti prodata sva preostala društvena preduzeca, njih oko 1.000, koja još nisu privatizovana. To znači nova otpuštanja radnika pod firmom “ transformacije, restrukturiranja, racionalizacije” i slicnih buržoaskih obmana. Nova vlada polako ali sigurno planira prodaju velikih javnih preduzeća kakva su Jugoslovenski aerotransport, Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije i druga. S obzirom da su u vladi sada i Tadićevi demokrati privatizacija će se nastaviti pojačanim tempom u odnosu na dosadašnji, koji je takode bio ubrzan, a sprovodila ga je Koštunicina bivša vlada. Nova Vlada Srbije nesmanjenim intenzitetom radi na ulasku naše zemlje u tamnicu naroda Evropsku uniju i u zlocinačku imperijalističku vojnu formaciju NATO koja je 1999. godine izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju . Ulazak Srbije u EU i NATO direktno je suprotstavljen interesima našeg narod i naše zemlje. Zemlje Evropske unije su uz SAD najglasnije u želji da od Srbije otcepe Kosovo i Metohiju. NATO pakt već drži pod okupacijom taj deo teritorije Srbije. Nova Vlada Srbije pokušava da zamaže oci narodu sa pričom kako neće dozvoliti otpcepljenje Kosova i Metohije mada to radi tiho i diskretno kako ne bi naljutila moćnike sa Zapada. Objektivno gledano niti proimperijalistička Vlada Srbije niti isto tako orijentisani predsednik Republike ne rade ništa konkretno niti celishodno na sprečavanju otcepljenja Kosova od Srbije. Da zaista imaju patriotski nacin razmišljanja, kao žele da predstave u narodu, oni bi zatražili povlacenje okupacionih trupa NATO pakta sa Kosova, ali oni umesto toga ubeđuju naš narod da Srbija treba da pristupi toj zlocinačkoj formaciji i da njeni vojnici, umesto da brane svoju, kao okupatori odlaze u zemlje koje nisu po volji čelnika Novog svetskog poretka. Proimperijalistička i neoliberalistička politika nove Vlade Srbije, sasvim je jasno naneće mnogo zla našem narodu i državi. Stoga je u interesu radničke klase da ona što kraće bude na vlasti. Odgovor razvlašcenog proletarijata Srbije mora biti odlučan i brz. Sve progresivne i patriotske snage predvodene komunistima moraju da stvore zajednički front protiv imperijalizma i neoliberalizma. Zakoni dijalektike neumitno ukazuju na to da ce Stari kontinet kad-tad zapljusnuti talasi uspešne Bolivarske socijalističke revolucije koja se širi Latinskom Amerikom. Taj trenutak, kome pogoduje buđenje Rusije čije se državno rukovodstvo prvenstveno pod pritiskom komunista, sve više na globalnom nivou suprotstavlja agresivnom zapadnom imperijalizmu na čelu sa SAD, spremno treba da dočeka i radnička klasa Srbije. Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) shvatajući važnost aktuelnog trenutka agituje za akciono jedinstvo svih progresivnih i patriotskih snaga. SKOJ prepoznaje da je prvi korak u tom cilju zajednički nastup progresivnih i patriotskih snaga na predstojećim izborima. Istinski i osvedočeni patrioti na našim prostorima su komunisti. Stoga, Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i SKOJ pozivaju na stvaranje koalicije Blok komunista, koji treba da podrže sve pristalice socijalizma u Srbiji u cilju ulaska progresivnih snaga u organe lokalne vlasti širom zemlje, što ce biti prvi korak u borbi za oslobođenje rada od kapitalističkih eksploatorskih stega.

Sedmočlana delegacija NKPJ i SKOJ-a predvođena generalnim sekretarom drugom Brankom Kitanovićem i prvim sekretarom SKOJ-a Predragom Jeremićem razgovarala je sa delegacijom državnog istraživačkog centra za Evropu Vlade NR Kine drugom Ma Ksi Puom. Razgovori su bili vođeni o situaciji u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije i daljem produbljivanju sardanje dve bratske partije. Drug Ma je posebno bio zainteresovan da objasni socijalizam kineskih karakteristika i objasni da je glavni cilj KP Kine jačanje socijalizma i stvaranja u daljoj perspektivi komunističkog društva. On je posebno ukazao na krupne rezove preuzete u cilju jačanja socijalizma i borbe protiv korupcije. Takođe naglasio je tradicionalno dobre odnose NR Kine sa drugim socijalističkim zemljama, u prvom redu sa DNR Korejom i Kubom i bratsku pomoć i solidarnost sa njima. Delegacije su dogovorile dalje produbljivanje saradnje među bratskim partijama, a posebno među komunističkom omladinom Srbije i Kine.

Više od 100 aktivista Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ), Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), Srpsko-kubanskog društva prijateljstva "Ivo Lola Ribar-Če Gevara" (SKDP) i drugih prijatelja Kube, u petak 18. maja, uprkos jakoj kiši, održalo je protest ispred ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu zbog toga to je američki sud pustio na slobodu ozloglašenog teroristu i saradnika agencije CIA Posadu Karilesa. Protestni miting je održan u okviru kampanje "Posadi Karilesu treba da se sudi za njegove zločine" koja nesmanjenom žestinom traje širom planete. Kariles je učestvovao u uništenju kubanskog aviona prilikom čega je poginulo 73 ljudi (zbog čega ga očekuje suđenje u Venecueli koja traži ekstradiciju od SAD koje to ne dozvoljavaju), ali je i dugi niz godina organizovao desetine planova atentata na najviše rukovodioce kubanske revolucije i preduzimao dela terorizma protiv Kube u kojima je desetine lica izgubilo život. Sa protestnog mitinga je poručeno da je za kubanski narod i progresivne ljude širom sveta neprihvatljivo da se danas oslobodi najpoznatiji terorista koji je ikad postojao na američkoj hemisferi, dok se u zatvoru u surovim uslovima nepravedno drže petorica mladih Kubanaca čiji je jedini zločin to su se borili protiv terorizma (u pitanju su kubanski patrioti koji su razotkrili terorističku mrežu u kubanskoj antikomunističkoj emigraciji na Floridi, a američke vlasti su ih sasvim neopravdano optužili i osudili zbog navodne špijunaže iako je istraga pokazala da oni nisu praktikovali nikakve antiameričke akcije već samo razotkrivanje kubanske terorističke emigracije). Demonstranti su ispred američke ambasade, noseći zastave NKPJ, Kube i transparente sa likom Ernesta Če Gevare skandirali: "Yenkies Go Home" (protiv američke vojne baze Gvantanamo na kubanskoj teritoriji ali i zbog američke i NATO imperijalističke okupacije Kosova, Bosne i Hercegovine, Iraka, Avganistana...) i "Fidel,Fidel". Službenici američke ambasade su odbili da prime protestno pismo koje su demonstranti hteli da im uruče pa će Majklu Poltu, ambasadoru SAD u Beogradu, ono biti poslato redovnom poštom.

Zatvor za teroristu Karilesa! Sloboda za petoricu kubanskih heroja! Dole sa američkim imperijalizmom!

Višečlana delegacija NKPJ i SKOJ-a predvođena generalnim sekretarom NKPJ, drugom Brankom Kitanovićem polaganjem venaca na spomenik oslobodiocima Beograda i prigodnom manifestacijom obeležila 9. maj-Dan pobede nad fašizmom.

Nova komunistička partija Jugoslavije(NKPJ)i Savez komunističke omladine Jugoslavije(SKOJ)u utorak 1. maja na Trgu Dimitrija Tucovića(Slavija) u Beogradu povodom obeležavanja Dana međunarodne solidarnosti radničke klase postavili su vence na spomenik jednog od najistaknutijih marksista sa prostora Srbije i Jugoslavije, Dimitrija Tucovića i održali tradiconalni miting. Tom prilikom generalni sekretar NKPJ Branko Kitanović istakao je da Prvi maj 2007. na narod dočekuje u veoma te kim i sudbonosnim okolnostima za našu otadžbinu. Rasprodata je u bescenje stranom kapitalu i domaćoj mafiji gotovo celokupna privreda koju su krvlju i znojem decenijama gradili na i dedovi, očevi, majke imi sami. Na dobo se prodaju na a prirodna bogatstva. Ogromna većina stanovni tva pretvara se u faktičke najamne radnike i bezemlja e stranih i domaćih kapitalista. Oko 40 hiljada firmi je u stečaju. Preko 50 odsto radno sposobnog stanovni tva ne radi. Zatvoreno je više od 60 odsto industrijskih i rudarskih kapaciteta - istakao je Kitanović. On je dodao da NATO države-ne birajući sredstva, pokušavaju da Kosmet otmu Srbiji i da na toj teritoriji stvore drugu albansku državu na Balkanu a da je Ahtisarijev plan napravljen u Vašingtonu, Briselu, Berlinu i Londonu. i pored svega, naglasio je Kitanović, državno rukovodstvo izjavljuje da su njegovi strateški ciljevi uključenje u evroatlanske integracije, odnosno prelazak u dobrovoljno ropstvo pod onima koji su razbili SFRJ, SRJ i okupirali Kosmet. Glavni neprijatelji na eg naroda i naše otadžbine su danas čelnici SAD, Velike Britanije, Nemačke i Frnacuske. Oni svim silama nastoje da razbiju Srbiju, nagoveštavajući da im je namera da iz nje izdvoje Vojvodinu, Rašku oblast i tri opštine na jugu Srbije-Preševo, Bujanovac i Medveđu. Zar nije van svake pameti nastojanje vladajućih krugova u Srbiji da na u zemlju priključe NATO-u i EU, žmureći pred svim zločinima koje su nam te organizacije učinile i pred njihovim bestidnim pokušajima da nam otmu Kosmet - zapitao se Kitanović. Generalni sekretar NKPJ je nastavljajući svoje obraćanje naglasio da je sadašnja kontrarevolucija prolazna i sramna etapa u istoriji naše zemlje. Dok god u svetu postoje siti i gladni, bogati i siromašni, slobodni i porobljeni, živeće ideja o socijalnoj pravdi. A socijalne pravde nema bez socijalizma - zaključio je Kitanović. Nakon završetka mitinga i malog slavlja priređenog u sedištu Partije u Nemanjinoj 34, delegacija NKPJ i SKOJ se zaputila u selo Šume, kod Topole gde je ove godine održana centralna partijska manifestacija proslave 1. maja i 100 godi njica od obeležavanja međunarodnog dana solidarnosti radničke klase u tom kraju Srbije.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), omladinska organizacija Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ), u potpunosti odbacuje navode iz "Otvorenog pisma drugovima iz NKPJ" čiji je autor visoki rukovodilac Jugoslovenskih komunista Branko Krstevski jer su u pitanju najbrutalnije klevete, laži i prepotentni bezobrazluk autora teksta koji sasvim pogrešno misli da ima pravo da deli lekcije autentičnim jugoslovenskim marksistima-lenjinistima iz redova NKPJ. "Nakon višegodisnjih pokusaja svih pravih komunista sa ovih prostora vezanih za sveukupno ujedinjenje, konačan epilog je usledio 07.04.2007. godine u prostorijama NKPJ u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Maske su pale i svako je pokazao svoje pravo lice. Ohrabreni poslednjim pozitivnim desavanjima u raskomadanom komunističkom pokretu, u konačnoj i grčevitoj borbi za opstanak ideje o ravnopravnosti i pravdi , došli smo na sastanak sa konkretnim argumentima i predlozima kako da napravimo jednu, jaku i jedinstvenu partiju u Srbiji .." piše u svom patetičnom malograđanskom i sitnoburžoaskom stilu Krstevski. Podsećamo druga Krstevskog da je tema sastanka u sedištu NKPJ u Nemanjinoj 34 u Beogradu trebalo da bude zajednički nastup komunista na predstojećim izborima u Srbiji a ne ujedinjenje u jednu partiju.Takav dogovor je postignut na prethodnom sastanku, održanom takođe u Beogradu 10.3.2007. u organizaciji Jugoslovenskih komunista. Samo neko ko je gluv, zlonameran ili ne sluša druge govornike jer mu je važan samo sopstveni nastup, odnosno promocija, je mogao da pomisli da NKPJ želi ujedinjenje sa reformističkim grupama nastalim na razvalinama nekadašnjeg SK-PJ i Titovog SKJ. Predstavnici NKPJ na tom sastanku su izričito naglasili da je naša Partija spremna na zajednički nastup na izborima (tom prilikom su naši delegati i predložili da se koalicija nazove Blok komunista) i pozvali sve prisutne grupacije na akcionu saradnju (organizovanje zajedničkih manifestacija, protesta, demonstracija i slično). Kada se diskutovalo o ujedinjenju naši predstavnici su istakli da NKPJ pozdravlja ujedinjenje svih grupacija nastalih iz nekadasnjeg SK-PJ i želi im svaku sreću u realizovanju tog procesa ali da joj ne pada na pamet da se ujedinjuje na principima programa revizionistickog SKJ jer taj program koji poziva na samoupravljanje i nesvrstanost nema nikave veze sa autentičnim marksizmom-lenjinizmom. Druga Krstevskog, a i sve ostale slepo odane principima kardeljizma podsetićemo da je samoupravljanje kao jedan oblik kapitalističke tržisne privrede kritikovao posle posete SFRJ legendarni Ernesto Če Gevara a politika "nesvrstanih" je predstavljala odvajanje zemalja Trećeg sveta od njihovog prirodnog saveznika SSSR i socijalističkog bloka. Na kraju, politiku samoupravljanja i nesvrstanosti ne podržava ni međunarodni komunistički pokret tako da svako ko ga propagira radi protiv interesa međunarodnog komunističkog pokreta. Stoga, niko ko je posle tako izrečenog stava NKPJ u sedište naše Partije došao sa namerom da pristanemo na ujedinjenje nije bio dobronameran niti dobroćudan kako pokušava da nas uveri drug Krstevski. On spominje da želi da "ujedini" komuniste. Podsećamo ga i na to da se mi nikada nismo ni razjedinjavali sa njim i njegovim istomišljenicima, jer nikada nismo pripadali istoj partiji. Stoga, nismo od istog "soja" i nemamo razloga da se ujedinjujemo. Dok je partija kojoj on pripada poslušnički služila buržoaskoj Jugoslovenskoj levici (JUL) i dok JK po zadatku Mirjane Marković kao integralni deo "Levice" nisu radili ništa izuzev što su agitovali kod komunista da glasaju za buržoaski JUL u to vreme nismo culi od druga Krstevskog pozive na saradnju i ujedinjenje. Tek kada je JUL nestao sa političke scene, a JK ostali bez gotovo celokupne imovine, pojavljuju se sa njihove strane inicijative za saradnju sa NKPJ. NKPJ nikada nije želela da bude član JUL-a zarad sitnih privilegija, ponosno je držala crvenu zastavu marksizma-lenjinizma dok se JK zaklanjao iza nekakvih julovskih lastavica. Posto je evidentno da je NKPJ u svakom pogledu znatno moćnija i uglednija partija od JK, u novonastaloj situaciji posle petooktobarskog kontrarevolucionarnog puča iz 2000 gidine nejaki JK zeli saradnju sa NKPJ koju je kao deo svemoćnog JUL-a ignorisao. Kako je to licemerno druže Krstevski. Umesto da piše pokajničku istoriju JK o pogubnosti boravka u JUL, samozvani "radnički tribun" negativca traži na pogrešnoj strani umesto da se pogleda u ogledalo. "Završnu reč sastanka je dao drug Branko Kitanovic, dozivotni generalni sekretar NKPJ, njen osnivač i tumač snova, samozvani lider komunista na Balkanu i nelegitimni predstavnik svih nas u internacionali … Osoran i sujetan kakav jeste , počeo je da nam drži predavanje iz istorije . aranja i delovanja komunističkog pokreta . Sa nevericom i čuđenjem smo slušali visešatnu tiradu posvećenu mržnji prema Titu i SFRJ, sa smisljenim ubacivanjem između redova kako moramo da shvatimo da jedino drug Branko ima monopol na ime i ideju komunizma", dalje veli Krstevski. Drug Branko Kitanovic jeste osnivac i lider NKPJ i komunistickog pokreta na nasim prostorima.NKPJ ima stabilno rukovodstvo,doduse za razliku od titoista koji su Broza proglasili dozivotnim predsednikom,mi to nismo ucinili sa nasim generalnim sekretarom.Koliko je bitna stabilnost rukovodstva,pokazuje cinjenica da su SK-PJ,odnosno JK, za 16 godina svog postojanja promenili cak sedam predsednika,da bi dosli tu gde sada jesu na marginu politicke scene Srbije. Drug Kitanovic je clan mnogih prestiznih medjunarodnih komunistickih foruma,ali nije samozvan,vec je izabran od strane medjunarodnog komunistickog pokreta kao predstavnik autenticne marksisticko-lenjinisticke partije, kakva NKPJ jeste.Kako takav on je legitimni predstavnik NKPJ u medjunarodnom komunistickom pokretu jer je NKPJ legitimni clan medjunarodnog komunistickog pokreta svidjalo se to Krstevskom ili ne. Krstevski prica o "osornosti i sujetnosti". Pa, ko je bar jednom video tog poslovicno svadjalacki raspolozenog coveka,anonimusa u komunistickom pokretu, bez ikakvog cak i najosnovnijeg teorijskog znanja iz oblasti marksizma, svestan je da su osornost i sujetnost drugo ime druga Krstevskog. Na sastanku U Nemanjinoj 34 nije napadan Tito. NKPJ ima svoj jasan stav o njemu ali joj nije cilj da se u današnje vreme bespredmentno razračunava sa titoizmom. Navedene su samo pojedine istorijske činjenice koje su neke poklonike kulta "imena i dela" Broza očito iznervirale. NKPJ nije kriv za tanak fitilj tih drugova. NKPJ se bori za obnovu SFRJ tako da samo politički mediokritet može da tvrdi da naša Partija iznosi vređanja protiv SFRJ. "U jednom trenutku se obrušio i na našu mladost, predstavnike udruženja “Mirko Tomić” iz Kruševca, dobre i poštene momke koji se bore sa aždajama kapitalizma u svojoj sredini kako znaju i umeju i traže podršku od nas starijih, a ne poniženje.", ne zaustavlja se u svojim vređanjima Krstevski. "Vašoj mladosti" je rečeno da grupa građana koja tek treba da nađe desetog člana za registraciju ne može da ima isti status sa registrovanom partijom kakva je NKPJ, kao što u komunističkom pokretu. To nije uvreda nego činjenica. Krstevski, kao svaki pravi demagog, ignoriše činjenicu da je na sastanku o kome priča bilo nekoliko članova SKOJ, koje je lično on uvredio neartikulisanim poklicima da su "agenti","provokatori","saboteri" i slično. Samo da se zna, ko je taj koji vređa našu mladost. Nakon tih vređanja, očito po unapred pripremljenom scenariju, predstavnici JK i ostalih grupacija nastalih na razvalinama reformističkog SK-PJ i Titovog SKJ napuštaju sastanak u Nemanjinoj kao "uvređene strine". Neka ih, srećan im put u reformizam! NKPJ i SKOJ ne učestvuju u tome!
Na kraju Krstevski pokazuje svoje pravo lice, čoveka koji pokušava da razbije NKPJ govoreći o nekakvim "poštenim" članovima, odnosno ubačenim elementima JK u našu Partiju koju su na vreme uočeni i eliminisani u svojoj antipartijskoj aktivnosti. Iako Krstevski tvrdi da iznosi svoje lično mišljenje, SKOJ ocenjuje da je to u stvari zvaničan stav JK i svih ostalih grupacija koje rade na stvaranju Komunista Srbije. Neargumentovanim napadima na našu Partiju i pokušajem njenog razbijanja, sve te grupacije su same onemugućile svaku dalju saradnju sa nama na bilo kom planu. Time su se pokazali u pravom svetlu kao razbijači i sektaši! SKOJ poziva sve iskrene komuniste u redovima tih grupacija da pristupe redovima Nove komunističke partije Jugoslavije!
Živela NKPJ!
Živeo marksizam-lenjinizam!

Saopštenje Sekretarija SKOJ-a:Proterati Cobela glasnogovornika imperijalizma
13. april 2007. god.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) smatra da svojom izjavom da Srbija može ostati i bez Vojvodine i Sandžaka, nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel nije samo prekoračio svoja ovlašćenja već je pokazao da je glasnogovornik nemačkog i zapadnog imperijalizma čime je zaslužio da bude proteran iz naše zemlje. Povlačenjem paralela između od strane imperijalista okupiranog Kosova sa jedne i Vojvodine i Sandžaka sa druge strane, grubo je doveo u pitanje Teritorijalni integritet Srbije i ispoljio jasno mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje. Izjava ambasadora Cobela je nezapamćen diplomatski skandal i ni jedna država kojoj je stalo do zaštite svog dostojanstva i suvereniteta ne bi trpela takvo ponašanje. Naivno je verovati u Cobelovo "izvinjenje" i "privatno mišljenje",sasvim je jasno da je u pitanju zastupanje stavova nemačkog i zapadnog imperijalizma. Sve to otkriva pravu sliku tamnice naroda Evropske unije u čije okrilje žele da nas uvede proimperijalistički kapitalistički režim u Srbiji. Cobelova izjava predstavlja šamar kontrarevolucionarnom režimu u Srbiji koji nas od 2000. godine ubeđuju kako je Srbija postala uvažavana zemlja na Zapadu i kako neće biti podvrgnuta novim ucena i pritiscima. SKOJ najoštrije protestvuje i zbog blagog reagovanja aktuelnih buržoaskih vlasti u Srbiji na Cobelovu izjavu, koje nisu zatražile njegovo proterivanje(izuzev nekih marginalnih frakcija režima koje ne utiču na državnu politiku), i time su jasno pokazale svoju proimeprijalističku prirodu. Srpska vlada se ponaša kao kolonijalno namesništvo i ne zaslužuje podršku naroda i radničke klase Srbije.
Recimo glasno i jasno NE njihov Evropi i NE njihovoj "demokratiji", koja je u suštini klasična tiranija zavijena u oblande.

Saopštenje Sekretarija SKOJ-a:Ne imperijalističlkom prekrajanju granica na Balkanu!
2. februar 2007. god.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u potpunosti odbacuje plan imperijalističkog emisara Martija Ahtisarija o Kosovu i Metohiji jer on predstavlja ozvaničenje njegovog otimanja od Srbije i legalizaciju NATO okupacije tog dela zemljePlan Martija Athisarija predviđa da će Kosovo imati pravo da vodi pregovore i zaključuje međunarodne ugovore, uključujući i pravo da zahteva članstvo u međunarodnim organizacijama. To nije ništa drugo do faktička nezavisnost i odvajanje od Srbije. Plan predviđa da će međunarodni civilni predstavnik biti imenovan da nadzire implementaciju sporazuma i podrži relevantne napore kosovskih vlast, dok će snage KFOR zadržati svoje prisustvo na celoj teritoriji Kosova i obezbediti podršku kosovskim vlastima, što predstavlja ništa drugo do okupaciju i stavljanje pod imperijalistički protektorat te pokrajine. Drugim rečima, time se samo produžava i legalizuje okupacija Kosmeta koja traje od 1999. godine. Plan predviđa čak i kosovski ustav, uz dobijanje državnih simbola-zastave, grba i himne. SKOJ smatra da ovakvim rešenjem emisar zapadnog imperijalizma Marti Athisari nudi nezavisnost Kosova na mala vrata. On na taj način građanima Kosova i Metohije svih nacionalnosti nudi dalju okupaciju i gazdovanje imperijalista nad Kosovom i Metohijom. SKOJ, vođen osnovnim načelima marksističko-lenjinističkog poimanja antiimperijalizma, oštro se protivi svim pokušajima imperijalista da odvoje Kosovo od Srbije. Naš stav potvrđen je i na samitu Balkanskih komunističkih partija održanom u Atini gde su sve komunističke partije Balkana, uključujući i KP Albanije svojim potpisom potpisale rezoluciju protiv imperijalističkog prekrajanja granica Balkana. Takozvane „pregovore o konačnom statusu Kosova i Metohije“ vodi čovek koji je pretnjama potpunim razaranjem Beograda i Srbije naterao Vladu SRJ na potpisivanje Kumanovskog sporazuma 1999. godine. Jasno je da ovde nema ni reči o bilo kakvim pregovorima, na delu je jednostrano odlučivanje mimo volje naroda Kosmeta, na delu je ostvarivanje imperijalističkih interesa vojne pesnice globalizma NATO pakta. SKOJ je i ranije isticao stav da je na delu iskorištavanje albanskog naroda od strane imperijalističkih centara moći na čelu sa SAD u cilju ostvarenja imperijalno-ekspanzionističkih ciljeva, kao i iskorištavanje od strane vladajućeg proimperijalističkog režima u Prištini radi očuvanja sopstvenih pozicija i sprovođenje reakcionarnih nacionalističkih projekata.Šestogodišnja politika okupacije na Kosovu i Metohiji preti da potpuno anulira rezultate koji su postignuti u proteklih pet i po decenija kada je Kosovo vlastitim naporima i uz podršku cele SFRJ ostvarilo značajan napredak na svim poljima. Danas je preko 73% žitelja Kosova nezaposleno, sve glavne privredne grane su u rukama NATO okupatora koji slobodno raspolaže i ubira prihoda od onoga što je stvarano u interesu naroda Kosova i Metohije tokom proteklih pet decenija. Profit i vrednosti koje stvara radnička klasa Kosova i Metohije koriste jedino NATO okupatorima koji imaju nad Kosovom i Metohijom punu ekonomsku, političku i zakonodavnu vlast. Srbi, Crnogorci, Goranci, Albanci… nisu međusobni neprijatelji, jedini stvarni neprijatelj su psi rata NATO pakta. I stoga je jedini spas međusobni savez svih naroda koji žive na Kosovu protiv NATO okupatora. Komunisti su uvek bili za pronalaženje najpravednijih rešenja koja su u datom trenutku moguća a koja nisu u interesu imperijalističkih ciljeva i planova. Postojeće okupaciono stanje ne odgovara trajnim i stvarnim interesima naroda Kosova, ono odgovara jedino imperijalno-ekspanzionističkim ciljevima NATO-a. Cilj politike koju vode razne "mirovne" međunarodne komisije jeste dalje produbljivanje postojećeg stanja po principu "zavadi, pa vladaj". Istinski mir i saradnja mogući su jedino ako sve okupacione strane trupe odmah napuste Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i povuku sve svoje trupe sa Balkana. SKOJ se zalaže za trajno i pravedno rešenje koje će omogućiti miran i normalan život za sve na Kosovu i Metohiji, koji će omogućiti povratak raseljenih, obnovu i izgradnju, koji će omogućiti jednu novu perspektivu za sve na Kosovu i Metohiji.

Balkan pripada balkanskim narodima!!!

Redakcija "Glasnika SKOJ-a: Drugi parlamentarni izbori u Srbiji nakon kontrarevolucionarnog puča 2000 godine- Pitaće se imperijalisti i domaći buržuji a ne narod
30. januar 2007. god.

Nova komunistička partija Jugoslavije(NKPJ) i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) bojkotovali su izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije održane 21.januara 2007.godine. Razlog za bojkot nije bio taj što Partija i SKOJ ne žele da učestvuju na buržoaskim izborima (koji su sve samo ne fer i demokratski kakvim ih proglašavaju imperijalisti i njihovi štićenici u Srbiji raspoređeni i u vlasti i u opoziciji). Naprotiv, hteli smo da se borimo za ulazak u buržoaski antinarodni parlament u kome nema nijednog istinskog predstavnika radnićke klase Srbije, i da ga po receptu vođe Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina iskoristimo kao tribinu za širenje naših revolucionarnih ideja koje treba da omoguće promenu društvenog sistema u zemlji i obnovu socijalističke Jugoslavije. Međutim restriktivni i nedemokratski buržoaski izborni zakon u Srbiji (a prema onome što se može čuti nakon okončanja izbora srpska buržoazija je spremna da ga načini još restriktivnijim i nedemokratskijim) nije nam omogućio da dobijemo neravnopravnu trku za izborne kvalifikacije sa buržoaskim partijama koje nisu oskudevale ni u novcu ni u podršci buržoaskih medija. NKPJ i SKOJ takođe nisu ni miljenici zapadnog imperijalizma, kao ni stranih ni domaćih buržuja za razliku od nekih buržoaskih partija koje svojim delovanjem objektivno rade protiv interesa Srbije i njenih građana. Da vidimo kako izgleda izborni zakon u Srbiji. Zakon za veliki broj ljudi ukida tajnost glasanja, jer najmanje 10 hiljada lica treba pred sudom da potpiše da će glasati za neku partiju. Ti potpisi, i službenici koji overavaju potpise, se plaćaju. Što znači, da oni koji nemaju novac da plate sudsku taksu ne mogu učestvovati u izbornoj proceduri. Razume se, da davanje potpisa, uz sve generalije potpisnika, može predstavljati opasnost ili, u najmanju ruku, nelagodnost za mnoge pojedince. Drugo, blizu 40 odsto stanovnika Srbije živi u mestima gde ne postoje sudovi. Oni su praktično sprečeni da učestvuju u potpisivanju podrške, odnosno u izbornom procesu. Treće, određivanje službenika iz suda za overu potpisa nije jasno pravno regulisano, pa se sudovi često pravdaju da nemaju dovoljno personala za taj posao, izlazeći u susret jednim i diskriminišući druge partije. Sve ovo liči na Solonove zakone po kojima bogatiji imaju više prava od siromašnijih, odnosno gde se cenzus određuje parama. SKOJ i NKPJ vodili su veoma iscrpne pregovore u cilju stvaranja Levog fronta kao jedinog mogućeg rešenja u borbi protiv bastiona nepravde koji je ustoličio kapitalistički režim i kao jedinog rešenja za stvaranje istinski narodne i demokratske vlade. U tim pregovorima SKOJ i NKPJ vodili su se interesima celokupnog radnog naroda koji zahteva promene. Liderske sujete i malodušnost kod nekih su bili iznad interesa radničke klase. Zbog toga se ni na ovim izborima nije pojavila istinska i borbena levičarska organizacija koja je sposobna da se suprotstavi postojećem buržoaskom režimu, jer je nažalost ona koja na izborima nastupa, u prethodnom sazivu parlamenta bila satelitska, kooperativna "opozicija" tom režimu. Kao šlag na tortu posle izbora su pojedinci iz organizacije CESID koja je formalno nezavisna organizacija za nadgledanje izbora a u stvari njeni čelnici su itekako svojim analizama i komentarima pre izbora favorizovali svoje ljubimce iz proimperijalističke Demokratske stranke (DS) i koalicije na &