IVO LOLA RIBAR

Ivo Ribar-Lola kako je u svom najranijem detinjstvu prozvan zbog svog nemirnog duha, proslavljeni omladinski tribun i višegodišnji sekretar SKOJ-a, rodio se u jeku I svetskog rata 23. aprila 1916. godine u Zagrebu.

Lola je bio veoma nadareno dete. Sa jedva navršenih 5 godina savladao je čitanje, pisanje i računanje. U osnovnoj školi naučio je francuski, a kao srednjoškolac esperanto, nemački, engleski, ruski i italijanski.

Lola je veoma rano izrastao u lik mladog čoveka koji se ne miri sa postojećim i požrtvovano bori za jedan bolji svet, pravičnije i humanije odnose. Kao takav usvojio je komunističke ideale za koje je govorio da «će jednom osvojiti svet».

Vreme kada je Lola stupio na Beogradski univerzitet bilo je razdoblje naglog uspona revolucionarnog studentskog pokreta. On se 1935. godine potpuno predao studentskom i radničkom pokretu. Te godine postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a ubrzo i član Akcionog odbora stručnih ekonomskih, kulturnih i sportskih udruženja Beogradskog univerziteta.

U narednim godinama pred početak Drugog svetskog rata Lola će biti izuzetno aktivan. Učestvovaće u nekoliko velikih štrajkova na Beogradskom univerzitetu, a predstavljaće omladinu i na mnogim skupovima i kongresima. Predvodio je 1936. godine jugoslovensku omladinu na međunarodnom kongresu u Briselu gde je izabran ua člana prezidijuma, a jedan je i od autora Apela omladini upućenog sa ovog kongresa. Isti godine na čelu je jugoslovenske omladinske delegacije na Svetskom omladinskom kongresu mira u Ženevi, gde je izabran u Međunarodni odbor. Sledeće godine učestvuje u konferenciji Svetske studentske zajednice za mir u Parizu, gde će 1938. godine učestvovati na sastanku Saveta pokreta svetskog omladinskog kongresa.

Lola je bio organizator omladinskih akcija i studentskih štrajkova, pokretač i urednik omladinskih listova i časopisa «Student», «Mladost», saradnik «Proletera», pisac letaka, proglasa raznih tekstova i pored svih svojih aktivnosti Lola je bio odličan student.

Ni surov režim bilećanskog zatvora u koji je zatvoren 1940. godine nije slomio Lolin revolucionarni mladalački duh, samo mu je još više ojačao vetu u opravdanost revolucionarnih ciljeva kojima je posvetio svoju mladost.

Posle izlaska iz zatvora Lola organizuje Šestu zemaljsku konferenciju SKOJ-a na kojoj je ponovo izabran za sekretara SKOJ-a. Na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji KPJ izabran je za člana Centralnog komiteta KPJ, i u istoriju će ući kao najmlađi član CK KPJ:

Posle okupacije Jugoslavije Lola preuzima najodgovornije dužnosti u pripremanju za ustanak. Učestvuje u majskom savetovanju KPJ u Zagrebu, rukovodi sastankom SKOJ-a krajem juna 1941. godine u Beogradu, a jedan je od šestorice članova CK KPJ koji su 4. jula 1941. godine uputili poziv narodima Jugoslavije na oružanu borbu protiv fašističkog okupatora. Tokom jula i avgusta 1941. godine Lola neposredno rukovodi akcijama SKOJ-a u okupiranom Beogradu. U septembru odlazi u slobodno Užice, a krajem istog meseca učestvuje u vojnom savetovanju u Stolicama. Lola postaje član Vrhovnog štaba. Zbog što uspešnijeg organizovanja otpora okupatora putuje ilegalno po vim krajevima okupirane i raskomadane Jugoslavije.

On je pokretač i glavni urednik «Omladinske borbe» i član redakcije «Borbe».
Krajem 1942. godine organizuje u slobodnom Bihaću omladinski kongres na kome je osnovan Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije - USAOJ.

Njegov nemirni mladalački duh ugasiće neprijateljske bombe 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju.

Imao je 27 godina i mnogo toga je još mogao da i uradi za ostvarenje svojih plemenitih revolucionarnih ideala, bio je to nenadoknadiv gubitak. Lola je za revoluciju i slobodu dao poslednje što jedan revolucionar može dati – svoju mladost, svoj život.

Kliknite da se vratite na glavni meni