PROGRAM NOVE KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

Prvi Program NKPJ usvojen je na Osnivačkom kongresu (Osnivačkoj skupštini) održanom u Beogradu 30. juna 1990.g. Novi izmenjeni i dopunjeni Program NKPJ usvojen je na Godišnjoj konferenciji 21. decembra 1995.g.

U periodu od skoro punih 11 godina dogodile su se mnoge promene u našoj zemlji. Bili smo izloženi novim pritiscima, ucenama, bombardovanju... Došlo je do okupacije Kosova i Metohije i završeno je potpuno razbijanje ostataka SFRJ, razdvajanja Srbije i Crne Gore. Došlo je i do promena na globalnom političkom nivou.sve je to uslovilo da Program NKPJ u nekih svojim delovima postane zastareo ili nedorečen.

Deo dopuna Programa NKPJ biće objavljene na sajtu NKPJ koji je u pripremi, a novi program biće usvojen na narednom kongresu NKPJ.

Ciljevi i karakter Nove komunističke partije Jugoslavije

Nova komunistička partija Jugoslavije je dobrovoljna organizacija radničke klase, seljaštva i inteligencije, koja deluje u uslovima višepartijskog sistema.

Celokupna aktivnost, strategija, taktika i politika NKPJ utemeljene su na stvaralačkoj primeni i daljoj razradi naučnog socijalizma koji su zasnovali Marks, Engels i Lenjin, na poukama iz dosadašnjih pozitivnih i negativnih rezultata socijalističke izgradnje kod nas i u svetu, na dostignućima ostalih progresivnih pokreta, ideja i misli savremene epohe i naučno-tehničke revolucije, kao i na vekovnim slobodarskim tradicijama naših naroda.

Glavni cilj NKPJ je izgradnja integralnog socijalističkog društva, koje će predstavljati istinsko ovaploćenje socijalne pravde, slobode i slobodoumlja i u kome će svi ljudi biti siti hleba i darova duha.

Krajnji cilj NKPJ je stvaranje u dalekoj perspektivi komunističkog društvenog sistema.

Nova komunistička partija Jugoslavije nije idejni naslednik Saveza komunista Jugoslavije, ali je autentični naslednik, nastavljač i idejni nosilac svih istinskih vrednosti, progresivnih dostignuća i tradicija socijalističkog i komunističkog pokreta u Jugoslaviji i u jugoslovenskim zemljama, kao i svega onoga što je napredno, slobodarsko i rodoljubivo u istoriji naših naroda.

Nova komunistička partija Jugoslavije boriće se celokupnom svojom politikom, strategijom i taktikom za istinski i integralni socijalizam, u čijem će središtu biti čovek i njegovi sveukupni interesi i prava; čovek kao pojedinac i kao deo društva u kome živi i stvara. Odnosno, boriće se za izgradnju društvenog sistema čiji će se interesi u osnovi podudarati sa interesima svakog njenog člana, to jest sa interesima ogromne većine njegovih članova.

Najvažnija pitanja, ciljevi i načela koja će biti u žiži borbe interesovanja Partije i zalaganja za njihovo ostvarenje, imaju, zavisno od njihove prirode i postojećih uslova, kratkoročan, dugoročan ili trajni karakter.

NKPJ ne priznaje protivustavnu i protivzakonitu secesiju koju su izvršila rukovodstva Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, jer je taj izdajnički akt suprotan trajnim interesima naroda koji žive u tim republikama, kao i naroda i nacionalnih manjina u čitavoj Jugoslaviji.

NKPJ će se boriti za obnovu na dobrovoljnim i istinski ravnopravnim načelima državne zajednice svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina, za obnovu integralne Jugoslavije. Različite okolnosti mogu usloviti da borba za obnovu integralne Jugoslavije poprima razna etapna, delimična i prelazna rešenja koja će biti u funkciji budućeg celovitog rešenja i modela.

Neophodno je propagirati ideju jugoslovenstva.

Osnovna programska orijentacija NKPJ obuhvata sledeća pitanja:

Jugoslavija

NKPJ će se boriti za vlast radničke klase koju čine svi oni koji žive od rezultata svoga rada. Ona će najcelovitije i najpotpunije izražavati njene aktuelne i trajne interese i težnje.

Cilj Partije je obnova velike, jedinstvene Jugoslavije, zasnovane na federativnom ili konfederativnom načelu. Svi narodi u toj novoj državnoj zajednici treba da budu istinski ravnopravni, da žive složno i prijateljski.

Bliži cilj NKPJ je priključenje Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore na federativnom ili nekoj drugoj osnovi, neke ili nekih bivših jugoslovenskih republika, koje su se protivustavnom secesijom privremeno izdvojile. To priključenje treba da bude slobodna i dobrovoljno izražena volja i želja svake od tih republika. Moguće je i ujedinjenje sa našom zemljom određenih delova tih ranije administrativno konstituisanih republika, pod uslovom da većina stanovništva na tim teritorijama izrazi želju da živi u zajedničkoj državi Jugoslaviji. U takve bivše delove nekadašnjih administrativno konstituisanih bivših republika spada i Republika Srpska.

U sadašnjim okolnostima, NKPJ je za očuvanje i unapređivanje postojeće Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Svi narodi i nacionalne manjine koje žive u našoj zemlji treba da uživaju istinsku ravnopravnost. Na teritoriji naše zemlje ne mogu se stvarati druge države ili paradržavne tvorevine.

NKPJ je izričit protivnik monarhije. Ona je za republikanski oblik vladavine.

Jugoslavija treba da bude nezavisna, slobodarska, pravna i pravedna država, koja na unutrašnjem i međunarodnom planu nastavlja kontinuitet Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Celokupna politika, strategija i taktika NKPJ imaju za cilj očuvanje i obnovu socijalističkih tekovina i opredeljenja zemlje za socijalistički put razvoja.

Srbija

Republika Srbija je sastavni i konstitutivni deo Državne zajednice. Ona je jedinstvena i nedeljiva. Na njenoj teritoriji ne mogu se stvarati druge državne, ili bilo kakve paradržavne tvorevine.

U Srbiji ravnopravno, složno i prijateljski treba da žive Srbi, Crnogorci, Albanci, Mađari, Hrvati, Muslimani, Bugari, Rumuni, Turci, Slovaci, Rusini, Bunjevci, Romi i drugi.

Nacionalne manjine trebaju da uživaju sva prava po najvišim međunarodnim standardima.

Neotuđivi sastavni delovi Srbije su autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija.

Vojvodina

Vojvodina je integralni deo Republike Srbije. U njoj treba ravnopravno, složno i prijateljski da žive svi narodi i nacionalne manjine koje je nastanjuju: Srbi, Crnogorci, Mađari, Hrvati, Rumuni, Slovaci, Bunjevci, Romi, Rusini i drugi.

Vojvodina ima svoju istorijsku nastalu administrativnu autonomiju, koja se mora očuvati sve dok uspešno funkcioniše i dok je u interesu njenih stanovnika. Na njenoj teritoriji ne mogu se stvarati nikakve druge države ni paradržavne tvorevine.

Moraju se onemogućiti sve secesionističke i separatističke snage koje zagovaraju međunacionalne sukobe i mržnju, izdvajanje Vojvodine u posebnu državu ili paradržavu i strano uplitanje u razrešavanje njenih problema i određivanju njene sudbine.

Kosmet

Kosovo i Metohija su integralni deo Republike Srbije. U njima treba ravnopravno, složno i prijateljski da žive svi narodi i nacionalne manjine koje ih nastanjuju: Srbi, Crnogorci, Albanci, Turci, Muslimani, Romi i drugi. Na Kosmetu se ne mogu stvarati druge države ili bilo kakve paradržavne tvorevine. Kada to odgovarajući unutrašnji i međunarodni uslovi dozvole, Kosmet treba da dobije administrativnu autonomiju u okviru Republike Srbije.

NKPJ će se energično zalagati da se trajno otklone postojeće nesuglasice i problemi između Albanaca, s jedne strane, i Srba, Crnogoraca, Muslimana i Turaka, s druge strane, jer je to u životnom interesu svih naroda i nacionalnih manjina koje žive na ovom području.

Moraju se onemogućiti sve secesionističke i separatističke snage koje zagovaraju međunacionalne sukobe i mržnju, izdvajanje Kosmeta u posebnu državu ili paradržavu i strano uplitanje u razrešavanje njegovih problema i određivanje njegove sudbine.

Crna Gora

Republika Crna Gora je sastavni i konstitutivni deo Državne zajednice. Ona je jedinstvena i nedeljiva. Na njenoj teritoriji ne mogu se stvarati druge države ili bilo kakve paradržavne tvorevine.

U Crnoj Gori ravnopravno treba da žive Crnogorci, Srbi, Muslimani, Hrvati, Albanci...

Nacionalne manjine treba da uživaju sva prava po najvišim međunarodnim standardima.

Integralne slobode

Partija se zalaže za uspostavljanje političko-ekonomskog sistema u kome će postojati integralna sloboda čoveka - sloboda mišljenja, govora, zbora, dogovora, udruživanja, javnog informisanja...

Štampa, radio, televizija i druga informativna sredstva treba objektivno da prenose informacije i da budu dostupni svima koji se bore za istinske interese naroda, progres, slobodu, nacionalnu nezavisnost, protiv stranog uplitanja u unutrašnju problematiku naše zemlje.

NKPJ će se boriti protiv svih oblika rasne, nacionalne i verske diskriminacije. Negovaće i razvijaće duha sporazumevanja, prijateljstva i dobrosusedstva među ljudima i narodima.

Religija je privatna stvar svakog čoveka. NKPJ se s poštovanjem odnosi prema osećanjima i shvatanjima vernika.

Crkva treba da bude odvojena od države i ne sme učestvovati u političkoj borbi.

NKPJ }e se zalagati za širenje materijalističkog pogleda na svet na naučnoj osnovi i kroz tolerantne oblike, ali njeni članovi mogu biti i religiozni ljudi ukoliko prihvataju Program i Statut Partije.

Naš cilj je izgradnja slobodnog, demokratskog, humanog i bogatog socijalističkog društva, u kome će biti ostvareno načelo: od svakog prema sposobnostima - svakom prema radu.

Zakonodavna, izvršna i sudska vlast

Zakonodavna, odnosno predstavnička, izvršna i sudska vlast treba da budu odvojene i međusobno nezavisne u domenima svojih ovlašćenja i rada.

Državna organizacija i administracija moraju biti krajnje pojednostavljene, pristupačne svakom građaninu, funkcionalne, racionalne i efikasne. Treba iskorenjivati sve oblike birokratizma.

Zakonodavna, odnosno predstavnička, izvršna i sudska vlast postoje za narod i smisao svoje delatnosti moraju nalaziti u služenju narodu. One moraju delovati u duhu visoke odgovornosti pred narodom, proširivati i produbljivati veze sa masama i biti preokupirane njihovim potrebama i brigama.

Pred zakonima svi treba da budu jednaki. Država mora biti ne samo pravna, već i pravedna.

Škola i obrazovni sistem

NKPJ će se boriti za uspostavljanje društveno-političkog sistema u kome će srednje obrazovanje biti zakonska obaveza za sve ljude. Celokupan sistem osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja mora da bude besplatan i dostupan svima. Svi nivoi škola i univerziteta treba, po pravilu, da se finansiraju iz državnog budžeta. Treba podsticati permanentno obrazovanje svih građana.

Treba nastojati da udžbenici budu stručni, racionalni, istovetni za celu zemlju i od istih autora.

Neophodno je svim sredstvima podsticati i unapređivati naučno-istraživački rad i brzu primenu njegovih rezultata u privredi, medicini, tehnici, ekologiji i u drugim oblastima.

Mora se ekonomskim, administrativnim i drugim načinima sprečiti odliv mozgova u inostranstvo. Školski sistem mora biti na nivou najnovijih svetskih dostignuća naučno-tehničke revolucije.

NKPJ će se energično boriti protiv pozajmljenog i buržoaskog sistema nemoralnog i neosnovanog sortiranja dece u ranom uzrastu "po sposobnostima". Isto tako, Partija je protiv svih oblika privatnih škola i fakulteta.

Škola treba da bude odvojena od crkve. Nastava veronauke se ne sme obavljati u njenim prostorijama, jer je to privatna stvar svakog učenika, koji svoje religiozno interesovanje i opredeljenje može zadovoljiti van školskih prostorija.

Savez umnog i fizičkog rada

NKPJ će se boriti za društveno-ekonomski sistem koji će svakom za rad sposobnom građaninu moći da obezbedi radno mesto, jer nije dovoljno samo proklamovati pravo na rad. Država mora da garantuje svakom građaninu da će mu obezbediti posao u skladu sa njegovom stručnošću.

Krajnji cilj socijalizma je uništavanje klasa i klasnih razlika među ljudima (Lenjin).

Radničku klasu sačinjavaju svi oni koji žive od rezultata svoga rada - fizički radnici, seljaci i inteligencija. Zalažemo se za savez umnog i fizičkog rada, za prevazilaženje podele društva na radnike i seljake (koji su neposredni proizvođači materijalnih vrednosti) i inteligencije - koja se pretežno bavi umnim radom. Naučno-tehnički razvoj postepeno briše te razlike i menja položaj i ulogu pojedinih slojeva i kategorija društva.

Svojina

NKPJ je za postojanje državne svojine, odnosno opštenarodne, javne, društvene, zadružne, kooperativne, privatne i lične svojine.

Kolektivni oblici svojine (državni, javni, odnosno opštenarodni, društveni, zadružni i kooperativni) treba da budu dominantni u svim većim privrednim sistemima.

Partija je za postojanje takve privatne svojine koja će se zasnivati na neposrednom ličnom radu vlasnika ili na njegovom udruživanju sa jednim ili više suvlasnika, pod uslovom da to ne predstavlja eksploataciju tuđeg rada i najamni odnos.

Izričito ćemo se boriti protiv akcionarske svojine,  je to kombinacija rafinirane i veoma okrutne eksploatacije tuđeg rada. Akcionarsko društvo je osnovni organizacioni oblik kapitalističkog preduzeća i kapitalističkih monopola. Sa razvojem državnog kapitalizma mnoga akcionarska društva su postala oblik mešovitih državno-privatnih preduzeća.

Celokupna aktivnost akcionarskih društava, počev od njihovog osnivanja, organski je povezana sa neograničenim špekulacijama, ogromnim parazitskim prihodima i najrazličitijim komercijalnim kombinacijama. Za njih je često karakteristično da su u rukama malog broja moćnih porodičnih dinastija.

NKPJ je energično protiv svesnog obmanjivanja radnika da će rasprodajom svojih preduzeća stranom i domaćem kapitalu, navodno, dobiti toliko deonica koje će im omogućiti da poboljšaju vlastite radne i životne uslove. Kad bi svi zaposleni mogli da budu akcionari, onda bi to bili i radnici u SAD, Nemačkoj, Engleskoj i u drugim kapitalističkim zemljama. Svi bi oni postali mali kapitalisti i eksploatatori tuđeg rada na osnovu posedovanja kapitala. Odnosno, svi bi mogli da "zarađuju", a da ne rade, što je obična besmislica.

Udeo radničkog akcionarstva u najrazvijenijim kapitalističkim državama u odnosu na akcije kapitalista je beznačajan.

S obzirom na postojeću politiku i tendenciju da se celokupna državna, odnosno društvena imovina transformiše u akcionarski, odnosno mešoviti kapital, kao njen kupac prvenstveno bi se pojavio strani kapital. Prelazak naše industrije i ostalih privrednih dobara u ruke stranog kapitala predstavljao bi novo kolonijalno ropstvo, a radnici koji su stvarali ta materijalna dobra postali bi najamni radnici inostranog kapitala. Država u celini nikako ne bi mogla da postane bogatija i srećnija ako je njena privreda u tuđim rukama.

Situacija ne bi bila nimalo povoljnija ni ako bi privreda i prirodni izvori postali u celini ili delimično vlasništvo domaćeg privatnog kapitala. Nemoguće je napraviti ravnopravan ugovor između rada i kapitala, jer priroda kapitala podrazumeva postojanje profita i eksploataciju tuđeg rada.

Tržište i tržišni odnosi

Tržište postoji od kada postoje novac i roba. Ono je postojalo u antičko doba, u srednjem veku, u kapitalizmu i u socijalizmu. Najpotpuniji, zaokruženi razvoj poprimilo je u savremenom kapitalizmu.

Tržište, kao samodovoljan mehanizam, koji automatski deluje i automatski se reguliše, je apstrakcija i u izvesnoj meri odražava realije nekih kapitalističkih država iz 19 veka. Savremeno tržište je složen sistem poslovanja u kome se prepliću mnogi faktori. Njegove glavne poluge i posledice su ponuda i tražnja, konkurencija, propadanje jednih i bogaćenje drugih, nezaposlenost, nestabilnost itd. Pokretačka snaga tržišta je izvlačenje profita, zarada. Načela i pravne norme na kojima počiva savremeno kapitalističko tržište, kao i sama priroda tržišta, utiču da ono radi u interesu manjine, odnosno kapitaliste.

Tržište u istinskom socijalizmu samo se uslovno može nazivati tržištem, jer mu je glavni cilj da funkcioniše u interesu ogromne većine stanovništva. To se može postići elastičnom planskom privredom koja usmerava delovanje tržišta u pravcu ostvarenja globalnih zahteva i zadataka koji proističu iz prevashodnih interesa države i širokih slojeva društva.

Savremeno kapitalističko tržište je u dobroj meri dirigovano i plansko. Kapitalista izučava količinski i kvalitetno proizvodnju, kapacitete, ljudske i prirodne resurse u vlastitoj državi i u svetu i na osnovu toga i svojih finansijskih mogućnosti planira sopstvenu proizvodnju i plasman. Kapitalistička država se rukovodi elementima plana i u monetarno-finansijskoj, poreskoj, kreditnoj, carinskoj, uvoznoj i izvoznoj, saobraćajnoj, urbanističkoj i ekološkoj politici, u kooperacijama sa stranim partnerima, u vojnoj proizvodnji i u drugim oblastima. Krajnji cilj planiranja i usmeravanja je što efikasnije obezbediti funkcionisanje kapitalističkog sistema i izvući što veći profit.

Bitna razlika između socijalističkog i kapitalističkog tržišta je što u kapitalizmu dominiraju privatni svojinski odnosi, a u socijalizmu - kolektivni.

NKPJ se zalaže za postojanje elastične planske privrede u kojoj tržište treba da bude jedna od poluga koja će delovati u interesu ogromne većine stanovnika. Naravno, ono se u socijalizmu samo uslovno može nazvati tržištem. Izričito smo protiv uvođenja kapitalističkog tržišta.

Neophodna je reforma celokupnog društveno-političkog i ekonomskog sistema koji bi dovela do obnove i jačanja socijalizma, a ne do njegovog slabljenja i likvidiranja. Mora se na sve načine sprečiti rasprodaja domaćem i stranom privatnom, odnosno mešovitom kapitalu, državnih i društvenih dobara, restauracija kapitalizma i eksploatacija tuđeg rada.

Selo i poljoprivreda

NKPJ će se zalagati za snažan i svestrani razvoj poljoprivrede.

U poljoprivredi treba da budu zastupljeni državna, opštenarodna, javna, društvena, zadružna, kooperativna i privatna svojina.

U svim velikim poljoprivrednim sistemima, kao i u velikim stočarskim i živinarskim farmama dominantnu ulogu treba da imaju kolektivni oblici svojine. NKPJ se zalaže za podsticanje na dobrovoljnoj i ekonomski opravdanoj osnovi raznih oblika kooperacije i zadružnog udruživanja na selu. Preduslov za stvaranje snažne visoko produktivne i efikasne poljoprivrede je njena modernizacija, maksimalno uvođenje i korišćenje agrotehničkih mera, elastična i principijelna državna normativna, kreditna i fiskalna politika, kao i davanje niza raznih olakšica poljoprivrednim proizvođačima.

Dalja modernizacija poljoprivrede podrazumeva izgradnju odgovarajućih saobraćajnica gde god je to moguće i neophodno. Od velike je važnosti maksimalno iskoristiti vodene resurse radi osposobljavanja postojećih vodenih kanala i izgradnje mreže irigacionih sisteme i vodenih akumulacija gde god za to postoje uslovi. U cilju racionalne proizvodnje dobar deo novopodignute prehrambene i mesno-prerađivačke industrije treba približiti neposrednim proizvođačima ili je podizati u krajevima gde za nju postoje optimalni uslovi.

Mora se povećati stočni fond do relativnog nivoa najrazvijenijih država u ovom pogledu, jer prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju ogromna poboljšanja u ovoj oblasti.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je stvaranje velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga, kao i njihova saradnja i kooperacija sa individualnim proizvođačima jedan od najefikasnijih metoda za povećanje poljoprivredne proizvodnje i stočnog fonda.

U sadašnjim istorijskim uslovima kod nas je dominantan tip srednjeg (po veličini zemljišnog poseda, stočnog i živinarskog fonda) seoskog gazdinstva. Ono se zasniva na porodičnom gazdovanju, obradi zemlje i gajenju stoke i živine. Stoga se u svim kratkoročnim i dugoročnim planovima za unapređenje poljoprivrede o tome mora ozbiljno voditi računa. Treba stvarati maksimalne i efikasne uslove da se individualni, odnosno porodični proizvođači na dobrovoljan i ekonomski opravdan način što više i što svestranije uključuju u najrazličitije oblike kooperacije, integracije i saradnje sa industrijskim, poljoprivredno-kombinatskim, zadružnim, trgovinskim, naučno-istraživačkim i drugim sličnim ustanovama, a što bi bilo u interesu i celog društva i individualnih proizvođača.

NKPJ je za svestranu modernizaciju sela, za snažno podizanje kulturnog nivoa njegovih stanovnika, za njegovo uključenje u tokove savremenog načina života.

Odnos prema ekologiji

NKPJ je za racionalno, plansko i naučno korišćenje prirodnih bogatstava i životnog prostora. Anarhičan razvoj privrede i nemaran odnos prema njoj, permanentno smanjivanje obradivog zemljišta, nekontrolisano zagađivanje vazduha i vode, nemilosrdno uništavanje šuma, biljnog i životinjskog sveta dovelo je do ekološke krize, koja već poprima zastrašujuće razmere.

Pravilna i razumna normativna politika države u ovoj oblasti, kao i njena realizacija, uz elastičnu plansku privredu, može sveobuhvatno, naučno i globalno da razrešava rastuće ekološke probleme. Uspešna ekološka politika mora predstavljati sintezu dostignuća naučno-tehničke revolucije i socijalističkog načina privređivanja.

Ćorsokak privatizacije i kapitalizacije

Jugoslovenski zakonodavni, državni, društveni i ostali relevantni faktori nemaju jasno formulisan ekonomski program naše zemlje. U celini, praktična ekonomska politika se zasniva na nedoslednim, eklektičkim, maglovitim i nejasnim načelima, koji stvaraju prostor i koji podstiču delovanje i penetraciju snažnih kapitalističkih poluga i metoda u privredi. Oni u mnogim domenima pospešuju restauraciju primitivnih oblika kapitalizma.
To je posebno prisutno u trgovini i monetarno-kreditnoj sferi, u postojanju privatnog bankarstva, koje svojim finansijskim mahinacijama, mafijaškim metodama, otvorenom pljačkom, prevarama i drugim kriminalnim radnjama predstavlja jedan od važnijih izvora inflacije, osiromašenja države i građana. Privatne banke i druge privatno-finansijske ustanove treba što pre nacionalizovati i zabraniti.

Dugoročno gledano, sadašnja ekonomska politika u našoj zemlji vodi postepenoj potpunoj likvidaciji ostataka socijalizma, državnih i društvenih preduzeća. Osobita opasnost preti velikim privrednim sistemima, koji se nasilno prevode na kolosek takozvane mešovite privrede, a to je u suštini kapitalistička, eksploatatorska privreda.

Posledica svega toga je stvaranje domaće buržoazije i raznih parazitskih struktura i kategorija, masovna nezadovoljstva, drastično opadanje proizvodnje i životnog standarda građana, cvetanje raznih oblika kriminala, ekstremnog mafijaštva i otimačine, sve evidentnija i zabrinjavajuća uloga u našoj privredi međunarodnih finansijskih i industrijskih monopola i korporacija.

Ceo ovaj proces praćen je sve izrazitijim revidiranjem postojećih socijalnih prava stanovništva i nagoveštavanjem suštinske revizije ili potpunog ukidanja mnogih dostignuća u domenu socijalne zaštite, zdravstva, školstva, kulture, nauke, sporta... Takva politika posebno se pogubno izražava u abnormalnoj inflaciji, u permanentnom poskupljenju stanarine, komunalija, prevoza, kulturnih usluga, hrane i drugih najneophodnijih predmeta i potreba.

NKPJ je izričito protiv svih oblika privatizacije društvene, državne i zadružne svojine, jer svaka takva privatizacija je otvorene pljačka. Nema "poštene" privatizacije.

Socijalna i zdravstvena politika

NKPJ je za uvođenje opšteg besplatnog zdravstvenog osiguranja za sve stanovnike grada i sela. Neophodno je takvo formiranje državnog budžeta, kao i budžeta lokalnih teritorijalnih zajednica, koje će uključivati i stavku za ravnomerno finansiranje zdravstva i zdravstvenih ustanova u našoj zemlji.

Iz državnog budžeta treba da budu dotirani izdaci za stan, komunalije, kulturne ustanove i potrebe, za školske i predškolske ustanove, za penzije, za izdržavanje starih i nemoćnih ljudi i za slične namene.

Svakom građaninu treba obezbediti pristojan stan i radno mesto.

Porodica

Porodica je osnovna ćelija zdravog društva. NKPJ pridaje ogroman značaj jačanju brige za porodicu. U tom smislu moraju se izgrađivati i podizati na viši nivo moralne i zakonske norme. Porodica ima izuzetnu ulogu u poboljšavanju demografskog procesa, u vaspitavanju mladih pokolenja, u ekonomskom, socijalnom i egzistencijalnom pogledu. Paralelno sa društvom i školom, porodica ima presudan značaj u oblikovanju karaktera čoveka, u stvaranju njegovih moralnih, idejnih i kulturnih vrednosti, u odnosu prema radu, užoj društvenoj zajednici i otadžbini. Od posebne važnosti je svestrano razvijanje mladih naraštaja i njihovo vaspitanje u duhu jugoslovenskog patriotizma i internacionalizma.

Savez komunističke omladine Jugoslavije - SKOJ

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je sekcija Nove komunističke partije Jugoslavije. Svaki član SKOJ-a je istovremeno i član NKPJ. Član SKOJ-a može biti svaki omladinac ili omladinka koji je napunio 18 godina i nema više od 30 godina, a prihvata Program i Statut NKPJ.

SKOJ ima slavne slobodarske i revolucionarne tradicije. On treba da bude inspirator i nosilac najdinamičnijih, najprogresivnijih i najperspektivnijih programa i ostvarenja naše Partije.

Vojska

Naša zemlja treba da ima snažnu, modernu i mobilnu vojsku. Vojnoj obavezi treba da podležu svi sposobni punoletni građani (muškarci) od 20 do 60 godina. NKPJ je za postojanje narodne vojske, čiji je komandni kadar biti najvećim delom profesionalan i stručan. Isključiva profesionalizacija vojske značila bi objektivno smanjivanje naše odbrambene sposobnosti i gubljenja njenog opštenarodnog karaktera.

Prvorazredni zadatak vojske je da brani nezavisnost, suverenitet i celokupnost naše zemlje.

Umetnost i kultura

Potrebno je normativno i u praksi omogućiti istinsku i sveobuhvatnu slobodu stvaralaštva, kao i slobodu kritike njegovih rezultata.

Državna zajednica treba materijalno i na druge načine da pomaže, maksimalno omogući i podržava rad umetnika i kulturnih ustanova, mreže biblioteka, muzeja, domova kulture, pozorišta, filmskih studija i bioskopskih dvorana, opere, baleta, koncertnih dvorana, estradnu i narodnu muziku, profesionalne i amaterske ansamble, likovne salone i ateljea, vajarske radionice i slične ustanove.

Posebnu brigu treba pokloniti očuvanju, održavanju i restauraciji kulturnih i istorijskih spomenika.

Od izuzetnog je značaja podržavanje i pomaganje izdavačke delatnosti, objavljivanje vrednih kako domaćih tako i prevedenih knjiga. Knjiga mora biti jeftina i dostupna svima.

Treba davati prednost objavljivanju dela koja imaju istinske naučne, umetničke i kulturne vrednosti, čije su poruke progresivne i humane.

Partija je protiv negovanja i objavljivanja kiča, nehumanih, mizantropskih, dekadentnih i reakcionarnih knjiga koje propagiraju rasnu, versku i nacionalnu mržnju, pozivaju na rat, masovno uništenje ljudi i razaranje, koje zagovaraju teror, ropstvo, izdaju, petokolonaštvo, gušenje slobode i ukidanje ljudskih prava.

Nisu dovoljne samo načelne proklamacije istinskih sloboda u kulturi i umetnosti, već je potrebno i njihovo ovaploćenje u praksi.

Naš stav o EU

Odlučno smo protiv uključivanja naše zemlje u Evropsku uniju, čije su sve članice pripadnice Atlantskog pakta i imaju kapitalistički političko-ekonomski sistem.

Ulazak u EU značio bi gubitak političke i ekonomske samostalnosti i nacionalne samobitnosti. Pod etiketom EU mi bi zaobilaznim putem postali vazali i polukolonija Zapadne Evrope, što bi predstavljalo izdaju ne samo današnjih već i budućih generacija ove zemlje. Članstvo u EU podrazumeva prihvatanje kapitalističkog načina privređivanja i usmeravanje celokupnog razvoja u pravcu koji diktiraju vodeće države u njoj - Nemačka, Engleska, Francuska i Italija.

EU je jedna od glavnih krivaca za razbijanje Jugoslavije, za podsticanje međunacionalnog, građanskog rata u nekim njenim bivšim republikama, za višegodišnju ekonomsku i političku blokadu naše države.
Istovremeno, NKPJ je bezrezervno za svestrani razvoj i unapređenje ravnopravne, uzajamno korisne privrede, naučne, kulturne, sportske i druge saradnje sa državama EU i sa svim sličnim međunarodnim organizacijama i državnim asocijacijama u svetu.

Nesposobnost kapitalizma da rešava globalne svetske probleme

Opšta kriza kapitalizma se produbljuje. Povećavaju se protivurečnosti između kapitalističkih država. One su sve agresivnije i ratobornije.

Osnovna karakteristika 20 veka je ogorčena borba između kapitalizma i socijalizma. Ona se odvija u sklopu izuzetnog napretka proizvodnih snaga, naučno-tehničke revolucije i militarizacije privrede, što je sve ubrzavalo tok socijalno-političkih procesa u celom svetu. Već u prvim decenijama prošlog veka, kapitalizam je počeo da se transformiše u svoj najveći stadijum - imperijalizam. Koncentracija kapitala dovela je do stvaranja monopola, koji su postali gospodari ekonomskog, socijalnog i političkog života. Istovremeno u njima se nalazi i klica truljenja i negacije kapitalističkog sistema.

Posle Drugog svetskog rata privreda visokorazvijenih kapitalističkih država prešla je u nov stadijum internacionalizacije kapitala i proizvodnje. To je uslovilo slivanje bankovnog i industrijskog kapitala i stvaranje finansijske oligarhije. Paralelno sa izvozom roba došlo je do ogromnog izvoza kapitala. Kapitalisti su osnovali regionalne i globalne monopolističke saveze radi podele i preraspodele sveta.

Pored takozvanog "globalizma“, koji diktiraju i kontrolišu SAD, stvorena su tri velika regionalna kapitalistička centra koja su, s jedne strane, jedinstvena u borbi protiv Kine i drugih socijalističkih i progresivnih država, kao i Rusije, a s druge strane, između njih su sve evidentnije protivurečnosti, koje mogu prerasti i u otvorene sukobe. Prvi takav centar predstavljaju SAD i Kanada, drugi - Zapadnoevropska unija i treći - Japan, Južna Koreja i zemlje ASEAN-a.

Dominantno mesto u kapitalističkom svetu imaju SAD koje su glavni arhitekta i protagonista tzv. "novog svetskog poretka". Posle sloma SSSR i likvidacije bipolarnog sveta, SAD su postale praktični gospodari i kontrolori Ujedinjenih nacija, NATO-pakta, Međunarodnog monetarnog fonda, GAT-a i OPEK-a i niza drugih međunarodnih organizacija. SAD su istovremeno i predvodnik hegemonističkog kluba "Sedam najrazvijenijih zemalja sveta".

SAD su svaku tačku na Zemljinoj kugli proglasile "zonom svojih interesa" i time samovoljno prisvojile pravo da se politički, ekonomski i oružano mešaju u poslove praktično svih zemalja sveta.

Razbijanje Sovjetskog Saveza i socijalističkih država u Istočnoj Evropi odvezalo je ruke imperijalistima za novu preraspodelu sveta. U tom cilju, oni, pod vidom "zaštite ljudskih prava", "mirotvorstva" i pomaganje "žrtvama agresije", pribegavaju političkim i vojnim pritiscima, ekonomskim sankcijama i blokadama, izglasavanjem raznih odluka od strane Ujedinjenih nacija, uperenih protiv "neposlušnih" država. Po potrebi se u istu svrhu podstiču religiozne,nacionalne, regionalne i druge netrpeljivosti.

I Prvi i Drugi svetski rat izbili su u suštini zbog nerešivih protivurečnosti između vodećih kapitalističkih država. Te protivurečnosti postoje i dalje i produbljuju se, posebno između SAD i Evropske unije. Neravnomerni razvoj kapitalizma i borba za svetska tržišta i političku dominaciju su sve evidentniji i oštriji. Kriza je posebno velika u produbljivanju socijalnih protivurečnosti. Privremeni slom socijalizma u Evropi omogućio je kapitalistima da pristupe reviziji niza vitalnih socijalnih mera koje su svojevremeno bile donete u korist radničke klase pod uticajem Velike oktobarske revolucije. Sada se ta socijalna prava ili ukidaju ili svode na minimum.

U toku 20 veka kapitalizam je prolazio kroz ozbiljne reforme, ali njegova suština je ostala eksploatacija najamnih radnika, to jest, prisvajanje bez nadoknade, od strane vlasnika sredstava za proizvodnju i kapitala, značajnog dela rezultata tuđeg rada u vidu viška vrednosti. A samim tim je očuvana ekonomska i socijalna neravnopravnost i antagonizam između različitih klasa i zemalja kapitalističkog sveta.

Razne reformisti~ke i revizionisti~ke partije propagiraju i ideju o "slivanju" kapitalizma u socijalizam, o "novom društvu", koje će tobože uzeti "najbolje strane" kapitalizma i socijalizma, odnosno koje će se zasnivati na kapitalističkoj privredi i socijalističkom humanizmu. To su besmislice koje ne zaslužuju ni da se detaljno pobijaju. Čija je krava njegovo je i mleko. Vlasnik sredstava za proizvodnju uspostavlja odnose u fabrici. NKPJ će se energično boriti protiv obmana i diverzija buržoaskih reformatorskih partija. Nikada nisu bili i ne mogu biti isti interesi eksploatisanog radnika (ili nezaposlenog radnika) i milionera.

Pokretačka snaga društvenih procesa bila je i ostala klasna borba, čiji je nosilac radnička klasa.

Mnogobrojne činjenice pokazuju da kapitalizam nije u stanju da reši nijedan vitalan problem savremenog sveta, pogotovu ne u domenu ekonomije. Poznata izreka da "raj treba da ima sve, čak i pakao" upravo se najdoslednije može primeniti na savremeni kapitalizam, jer u njegovom "raju" neuporedivo veći prostor zauzima pakao. Od oko 180 kapitalističkih država u svetu, samo je njih nešto više od dvadesetak razvijeno ili visokorazvijeno. One su stekle istorijsku razvojnu prednost koju i dalje povećavaju zahvaljujući pljačkaškim zakonima finansijskog kapitala, ekonomskom i vojnom prinudom i pritiscima.

Preostalih 160 država koje čine više od 90 odsto stanovništva kapitalističkog sveta, jedva sastavljaju kraj sa krajem ili bukvalno gladuju. A ove zemlje u principu imaju isti ili sličan političko-ekonomski sistem kao SAD, Nemačka, Japan, Australija, Engleska, Francuska... štaviše, neke od ovih država (Brazil, Argentina, Indija, Indonezija, Zair...), po prirodnim bogatstvima ne zaostaju za ovim prvima pa ipak se guše u bedi i nemaštini. Njihov životni standard je neuporedivo niži od onog koji su imali Jugoslavija i istočnoevropske zemlje do 1990. godine, mada ne oskudevaju u "receptima za sreću" koje im propisuju razvijene kapitalističke zemlje.

Sem toga, nijedna kapitalistička država nikada nije uspela da reši problem nezaposlenosti. Broj nezaposlenih u SAD (računajući tu i one koji rade samo nekoliko sati ili dva-tri dana nedeljno), kreće se permanentno između 14-16 miliona ljudi, a u najrazvijenijim evropskih državama - Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Italiji - pokazatelji nezaposlenosti variraju u granicama od 8-20 procenata i to u periodima kada ove države nisu zahvaćene oštrom ekonomskom krizom.

Posle Gorbačovljeve izdaje, socijalizam u Istočnoj Evropi je privremeno doživeo slom. Kontrarevolucija i uspostavljanje kapitalizma u nekadašnjim socijalističkim državama ovog regiona praćeni su drastičnim padom proizvodnje, hiperinflacijom, velikim zaduživanjem na Zapadu, gubljenjem nacionalne i političke samostalnosti, moralnom i duhovnom krizom, velikim padom životnog standarda, globalnom revizijom i pogoršavanjem socijalističkih dostignuća, masovnom nezaposlenošću, galopirajućim porastom kriminala, narkomanije, prostitucije i drugim porocima buržoaskog sistema. Ta kriza se povećava iz dana u dan i poprima karakter opšteg kolapsa.

Kriza koja je zahvatila istočnoevropske zemlje, Jugoslaviju i bivši SSSR nije kriza socijalizma, već je kriza restaurisanog kapitalizma. Ona će trajati sve dok traje kapitalistički sistem u njima, a nestaće kada se ove države vrate na put obnove socijalizma, na put istinskih sloboda, socijalne pravde i nezavisnosti.

Novi svetski poredak

NKPJ će se energično boriti protiv imperijalističke politike vodećih kapitalističkih država koje nastoje da pritiscima, ucenama i silom nametnu takozvani "novi svetski poredak" sa ciljem da najveći deo naše planete pretvore u svoje neokolonije i protektorate.

Rukovodeće načelo u međunarodnim odnosima treba da bude miroljubiva saradnja među državama, ravnopravnost, nemešanje u unutrašnje probleme i suverenitet, ukidanje svih oblika diskriminacije i pritisaka, regionalna i multinacionalna saradnja i oslobođenje Ujedinjenih nacija, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija i ustanova od tutorstva SAD. Politika Ujedinjenih nacija mora se zasnivati na Povelji te organizacije, što znači podjednako uvažavanje interesa svih naroda i država.

NKPJ je za ukidanje vojnih blokova, u prvom redu za ukidanje agresivnog Atlantskog pakta, za uništavanje svih stokova nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, i za zabranu njihove dalje proizvodnje.

Za pravedna rešenja i saradnju

Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju razbili su prvenstveno imperijalisti iz Vašingtona, Vatikana, Bona, Londona, Beča i Ankare, kao i njihova peta kolona iz naše zemlje. Razume se, njihovi razbijački planovi mogli su da se ostvare tek posle likvidiranja SSSR i socijalizma u Istočnoj Evropi. Osnovni cilj Zapada je da se na Balkanu stvori niz malih, nesposobnih za samostalan život, državica, koje su međusobno zavađene. U tom pogledu, veštački su podstaknute nacionalne, verske, regionalne i druge netrpeljivosti između naroda i nacionalnih manjina na prostorima prethodne Jugoslavije.

Pod izgovorom "očuvanja mira" i "zaštite ljudskih prava", imperijalističke sile su iskoristile svoj dominantan položaj u UN, OEBS-u i preko njihovih formalnih odluka prisvojile za sebe "pravo" da po vlastitom nahođenju intervenišu na Balkanu kada to smatraju za potrebnim. Cilj intervencije je da se nametnu rešenja koja odgovaraju Zapadu i da se stvore trajne baze Atlantskog pakta na našim prostorima.

Uz korišćenje najrazličitijih pritisaka, pretnji i sankcija stvoren je mehanizam za mešanje u unutrašnje stvari SR Jugoslavije, posebno na Kosovu, i za nametanje raznih rešenja i pravaca razvoja u politici, privredi, informisanju, na vojnom planu itd.

Takozvani Dejtonski mirovni ugovor diktirale su SAD, stavljajući Jugoslaviji nož ispod grla i iznuđujući rešenja koja prvenstveno odgovaraju njihovim ekspanzionističkim dalekosežnim ciljevima.

To nije pravedan mir, jer su učesnici "mirovnog procesa" bili neravnopravni u svakom pogledu. Kao rezultat toga nametnut je "mir" pod okupatorskom čizmom američke, nemačke, engleske, francuske i turske soldateske. Takva rešenja su privremena i nisu u interesu nijednog naroda i nacionalne manjine koji žive na prostorima prethodne Jugoslavije.

Preduslov za istinski mir, za ravnopravnost i saradnju svih naših naroda zahteva da sve strane trupe odmah napuste prostore naše zemlje. O sudbini velike Jugoslavije - jedinstvene, federativne ili konfederativne, progresivne, ravnopravne i slobodarske treba da odlučuju jedino jugoslovenski narodi bez mešanja sa strane i nametanja rešenja.

Trajno rešavanje svih problema na prostorima prethodne Jugoslavije mora podrazumevati istovetno uvažavanje interesa svih njenih konstitutivnih naroda i primenu najviših međunarodnih standarda za sve nacionalne manjine.

NKPJ će se boriti za mir u svetu, za saradnju i prijateljstvo među narodima. Od posebnog interesa za našu zemlju i NKPJ je bratska saradnja sa Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom, odnosno sa svim republikama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Naša Partija će se zalagati za veoma bliske i bratske odnose sa Kinom, DNR Korejom, Vijetnamom, Kubom, Laosom, Angolom, Zimbabveom, Kambodžom i drugim socijalističkim državama. Od posebnog značaja je negovanje odnosa prijateljstva i saradnje sa našim susedima - Bugarskom, Grčkom, Rumunijom, Mađarskom, Albanijom, Austrijom i Italijom, kao i sa tradicionalno bliskim narodima Poljske, Češke i Slovačke.

Međunarodni komunistički pokret

NKPJ je deo levih snaga u Jugoslaviji. Ona će nastojati da na principijelan način i pod ravnopravnim uslovima uspostavi i razvije svestranu saradnju sa partijama i pokretima na jugoslovenskoj levici u cilju zajedničke borbe protiv oživljavanja neofašizma, nacional-šovinizma, separatizma, secesionizma, imperijalizma, odnosno nosilaca "novog svetskog poretka" i mračnjaštva svake vrste. Prvenstveni zadatak u toj borbi biće odbrana vitalnih interesa naše zemlje, pobeda progresa, pravde i istine.

NKPJ je deo međunarodnog komunističkog pokreta. Njen zadatak je da aktivno učestvuje u međunarodnoj saradnji komunista i svih drugih naprednih snaga u svetu. Proleterski internacionalizam je osnovni kriterijum kojim se Partija rukovodi prilikom uspostavljanja i razvijanja saradnje sa bratskim komunističkim partijama i pokretima u svetu.

NKPJ će se zalagati za institucionalizovanje međunarodnih odnosa u veza između komunista svih zemalja i za osnivanje međunarodne komunističke organizacije.

Kliknite da se vratite na glavni meni.